Др Боровић: Дечак са вештачким срцем се опоравља, навија за БиХ на Мундијалу

Гостујући у емисији Првог програма Радио Београда „У средишту пажње“, кардиохирург Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“ др Саша Боровић, један од чланова тима који је учествовао у овој операцији, изнео је детаље о стању дечака, току операције и изазовима са којима се наш здравствени систем суочава.

Опоравак тече одлично: „Дечак навија за репрезентацију БиХ и срећан је“

Операција је изведена у петак, 5. јуна, а десет дана после захвата, информације о здравственом стању младог пацијента су изузетно охрабрујуће.

„Могу да кажем да је дечак сјајно. Да је одвојен од апарата за вештачко дисање. То је практично био последњи корак у његовом опоравку. Сви витални органски системи функционишу како треба. Вештачко срце функционише одлично. Он се добро осећа. Навија за фудбалску репрезентацију Босне и Херцеговине. Врло је срећан, врло је задовољан. Његова мама је ту поред њега и више нема толиког страха како је било“, истакао је др Боровић.

Трећи случај у свету због специфичне величине тела пацијента

Објашњавајући саму процедуру, др Боровић је направио разлику између трансплантације и уградње механичког срца, нагласивши да се у овом случају комплетно природно срце замењује вештачким унутар грудног коша.

„Уградња вештачког срца подразумева исецање или, како ми кажемо, експлантацију, односно кардиектомију или вађење природног срца и на његово место, унутар грудног коша, уграђујемо вештачко срце. Оно, као и природно срце, има две коморе, леву и десну, и има један систем који покреће те коморе да испумпавају крв“, објашњава кардиохирург.

Разлог због којег је овај захват тек трећи овакав случај у свету лежи у специфичној анатомији и конституцији педијатријских пацијената. Док је код одраслих уграђено близу 3.000 вештачких срца, у педијатријској популацији то је учињено свега око 70 пута, а код деце оволико мале телесне површине – само два пута пре овога, и то у Сједињеним Америчким Државама.

„У овом случају имамо малог пацијента чија телесна тежина је 40 килограма, чија телесна површина је 1,25 метара квадратних, што је заиста једно мало тело. Испод постоје још само два детета у Америци која су добила вештачко срце, са 1,1 и 1,2 метра квадратна“, прецизирао је др Боровић.

Драматични тренуци пре операције и регионална сарадња

Дечак је у Београд стигао преко сарадње Института за мајку и дете са педијатријским болницама из Федерације Босне и Херцеговине. Реч је о детету које долази из породице са великим генетским оптерећењем, у којој је ујак већ прошао кроз трансплантацију срца у Немачкој због срчане слабости.

По доласку у Београд, стање дечака се нагло погоршало, што је захтевало хитно прикључење на ЕКМО апарат, који привремено замењује рад и срца и плућа.

„У таквој најкритичнијој ситуацији имали смо овај изазов шта урадити са дететом. Нажалост, у Србији се не ради трансплантација срца код деце. И иначе, програм трансплантације није баш у пуном капацитету у Србији. И да бисмо спасили дете, да бисмо га сачували, да би остало живо, ја сам предложио професору Вукомановићу, који ме је позвао, да му уградимо вештачко срце“, присетио се др Боровић хронологије догађаја.

Живот са ранцем од шест килограма: Чека се трансплантација у Немачкој

У наредне две недеље дечака очекује физикална терапија и постепено активирање, након чега неће морати да буде везан за болнички кревет.

„Добиће један уређај који покреће то вештачко срце, које има неких шест килограма и може да се носи у ранцу. Тако да дете неће бити везано за болницу. Моћи ће тако и да буде отпуштено кући, да оде кући. Али то није дефинитивно решење. Дакле, дефинитивно решење је трансплантација срца.“

Доктор је додао да је већ у контакту са једном од водећих болница у Немачкој која обавља трансплантације код деце са вештачким срцем, те да се преко институција у Федерацији БиХ тражи начин да се операција тамо и реализује. Уређај дечаку пружа драгоцено време, јер на овој врсти потпоре пацијенти могу да проведу месеце, па и године. „Ми смо детету купили карту, могућност, отворили смо прозор за дефинитивно лечење“, наглашава Боровић.

Од „анегдоталног успеха“ до системског решења

Иако је реч о вансеријском резултату, др Боровић упозорава да успешна појединачна операција не значи да имамо развијен систем, те да је пред Србијом огроман пут како би се направио стабилан алгоритам збрињавања оваквих пацијената.

„Ово је велики успех, да се разумемо. Мало је болница у свету специјализованих које имају кардиохирургију за децу и које имају програм механичке циркулаторне потпоре које се усуде да раде ово... Али то је анегдотална ствар. Ми смо у овом тренутку показали да то умемо да урадимо. Од тог анегдоталног до системског решења је огроман пут. У овом тренутку не постоји систем који препознаје ту децу којима је потребна таква врста помоћи, да ли из Србије или из региона.“

Он је навео да је директор Института за мајку и дете, професор др Владислав Вукомановић, покренуо иницијативу према Министарству здравља, које показује добру вољу да се успостави систем за децу, што др Боровићу претходно није пошло за руком у домену одраслих пацијената.

„Покушаћу са професором Вукомановићем, који има више разумевања за такву врсту активности, да деци понудимо, не само у Србији него у региону – јер пазите, зашто Београд не би био етаблиран као регионални центар за такву врсту медицине која је медицина квартерног нивоа? Максимално сам ту да помогнем и својим знањем и искуством.“

Лекар подвлачи да за овакве успехе техничка опремљеност и најсавременији апарати не значе ништа уколико нема организације и обучених кадрова, наводећи пример из свог професионалног искуства из Кине, где је виђао најмодернију америчку опрему како стоји покривена чаршафима јер није постојао систем који би је ставио у функцију.

Статистика донаторства: У Србији три донора на милион становника

Говорећи о горућем проблему трансплантације и донаторства органа, др Саша Боровић је изнео поражавајуће статистичке податке који Србију – са три донора на милион становника, стављају на само дно европске лествице.

„Донација органа, донирање органа је цивилизацијска тековина и манифестација развијености, емпатије и развијености друштва. На томе се ради, на поверењу се ради, на организацији се ради, на систему се ради. Ништа то не иде преко ноћи. Једна емисија, два, три билборда, ништа не значе. На томе треба много да се ради и да то буде заиста национални приоритет“, поручује Боровић, уз напомену да креирање амбијента и организације није задатак лекара, већ државних институција.

Признање из света: Подвиг какав се не ради у окружењу

Вест о успеху српских лекара брзо је одјекнула у међународној стручној јавности. Компанија која производи једино вештачко срце на свету са сертификатом америчке ФДА одмах је упутила честитке београдском тиму.

„Колеге из окружења су позитивно задивљени, запрепашћени како се то десило овде, јер то су они очекивали. Пазите, ово се не ради ни у Хрватској, ни у Словенији, ни у Македонији, ни у Румунији, ни у Бугарској. Мислим да ни у Грчкој ово што смо ми урадили овде. Значи, то је заиста респектабилна ствар“, нагласио је др Саша Боровић, у емисији Првог програма Радио Београда „У средишту пажње“, изразивши наду да ће држава препознати шансу да Београд постане сигурна кућа за најтеже срчане болеснике из целог региона.