Српски лекари померили границе медицине – тринаестогодишњаку први пут уграђено вештачко срце
Заједнички тим Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" и Института за здравствену заштиту мајке и детета "Др Вукан Чупић" успешно је уградио механичку потпору циркулацији тринаестогодишњем пацијенту из Сарајева. Лекари истичу да је реч о изузетно сложеном захвату који представља мост до трансплантације срца и нови искорак домаће педијатријске кардиохирургије.
Тринаестогодишњи дечак, којем је због тешког обољења срца уграђено вештачко срце, добро се опоравља, а лекари поручују да му је овом интервенцијом продужен живот и пружена прилика да дочека трансплантацију срца, која му је неопходна.
Захват су заједнички извели стручњаци Института за кардиоваскуларне болести "Дедиње" и Института за здравствену заштиту мајке и детета "Др Вукан Чупић", а према речима кардиохирурга др Саше Боровића, овакве процедуре спроводе само ретки центри у свету.
"Успешно смо уградили вештачко срце детету од 13 година. Мало је центара у свету који то раде. Ми смо се дрзнули да померимо границе медицине у овој установи и захваљујући заједничком раду и искуству успели смо да то остваримо", рекао је Боровић.
Он је истакао да је, према узрасту пацијента, реч о једном од најређих захвата ове врсте.
"По величини детета, ово је трећи такав случај у свету. Два мања пацијента оперисана су у Сједињеним Америчким Државама, у врхунским центрима, а трећи је сада урађен у Србији", навео је Боровић.
Подвиг малог броја светских центара
Иако тим са Института "Дедиње" има велико искуство у уградњи механичке потпоре циркулацији код одраслих пацијената, операција код детета донела је бројне специфичности.
"Технички је ово био велики хируршки изазов, јер је требало у грудни кош тринаестогодишњег детета сместити уређај који није тако мали. Било је потребно пронаћи оптималан хируршки приступ, а затим и прилагодити анестезију и лечење у интензивној нези", објаснио је Боровић.
Кардиохирург Института за мајку и дете др Иван Диздаревић каже да је управо величина уређаја представљала највећу непознаницу.
"Страха није било. Доктор Боровић је један од најискуснијих у овој области и веровали смо његовој процени. Оно што нас је највише бринуло било је да ли ће апарат уопште моћи да стане у тако мали грудни кош", рекао је Диздаревић.
Како је навео, лекари су данима тражили најбоље решење.
"Три дана смо водили заједничку борбу да све технички уклопимо. На крају је све лепо стало на своје место. Дечак се опоравља, а сви смо задовољни како за сада тече постоперативни ток. Када се ради са добрим тимом, нема много места за страх", поручио је Диздаревић.
Он је подсетио да је пацијент непосредно пре операције доживео нагло погоршање здравственог стања и кардиогени шок, због чега је било неопходно хитно прикључивање на ECMO систем, што је додатно усложило читав поступак.
Тимски рад кључ успеха – механичка потпора мост до трансплантације
Директор Института за здравствену заштиту мајке и детета проф. др Владислав Вукомановић истакао је да ова установа већ деценијама представља регионални центар за лечење урођених срчаних мана и срчане слабости код деце, као и да сарадња са Институтом "Дедиње" отвара ново поглавље у педијатријској кардиохирургији.
"Захваљујући колегама са Дедиња, пре свега професору Боровићу, подижемо педијатријску здравствену заштиту на врхунски ниво. Имплантација оваквих уређаја, односно механичке потпоре циркулацији, нешто је што је ново на овим просторима и у региону", нагласио је Вукомановић.
Он је подсетио да је пацијент из Сарајева и да ова установа већ дуги низ година помаже не само деци из Србије, већ и пацијентима из читавог региона.
"Тим је најважнији. Управо тимски рад омогућава да напредујемо и да деци пружамо све бољу здравствену заштиту. Потребно је да и даље развијамо систем, од ECMO подршке до уградње механичке потпоре, али већ сада имамо значајно искуство и мислим да смо на добром путу", рекао је Вукомановић.
Лекари наглашавају да вештачко срце не представља коначно решење, већ "мост" до трансплантације, која ће бити неопходна када се појави одговарајући донор.
"Веома је важно што је механичка потпора на време обезбеђена. Она може да траје од неколико месеци до неколико година, тако да се надамо да ће наш мали пацијент успешно дочекати трансплантацију срца", истакао је Вукомановић.
У овом сложеном подухвату, поред кардиохирурга и кардиолога, учествовали су анестезиолози, лекари интензивне неге и медицинске сестре, чија је улога, како истичу саговорници, била од пресудног значаја.
Најважнија вест, поручују лекари, јесте да се дечак тренутно добро опоравља, а да је захваљујући заједничком раду и знању домаћих стручњака добио нову шансу за живот.
Коментари