Увенула салата, буђав хлеб, наборане јабуке – шта је за канту, а шта може у тањир

Имате на пулту банане којима је кора постала браон или свенулу салату у фрижидеру? Ако је тако, нисте једини. Истраживања показују да аустралијска домаћинства у просеку бацају око 30 одсто хране коју купују – или 2,5 милиона тона сваке године, наводи Science Alert.

Светска криза донела је последњих  месеци пораст трошкова живота и све, од горива до намирница, постаје скупље, а бацање хране је посебно болно.

Економски притисци условљавају да пажљивије купујемо. Многи су почели да набављају мање свеже хране и воде више рачуна о безбедности и чувању намирница.

Уз мало знања и креативности, поручују стручњаци, можете спасити одређене намирнице без ризика по здравље.

Не ризикујте

Нећете моћи да спасете сваки комад хране, али оно што је можда постало небезбедно за јело може донету већу штету и стога је „јефтиније“ да такве ствари баците.

Ево четири кључна знака на које треба обратити пажњу:

• Видљива буђ
• Појава слузи
• Цурење течности
• Јаки или кисели мириси

Ако имате храну са једним или више ових особина, најбоље је да је баците. На тај начин можете избећи тровање храном, које може изазвати болове у стомаку, мучнину, повраћање и дијареју.

Међутим, друге карактеристике, попут смежураности, смеђе боје и сувоће, често су само знаци старости, али не и да је таква намирница кварна.

Воће

Банане чија је кора била жута када сте их купили, у међувремену су постале браон, скоро црне. Такве банане могу изгледати непривлачно, али ако су само мало мекше и миришу лепо, потпуно су безбедне за употребу за прављење хлеба, палачинки или смутија.

Стручњаци ипак наглашавају да је најбоље држати старије плодове даље од свежих јер тамније банане производе гас етилен, што убрзава сазревање другог воћа.

Јабуке које сте купили прошле недеље могу имати наборану кору, јер губе воду док стоје, али оне се и даље могу јести. Ако вам не пријају да их једете свеже, можете их издинстати, испећи или изрендати и направити питу или неки други слаткиш.

Кора цитруса, попут лимуна или поморанџи, постаје постепено тврда и сува. Међутим, кору (само непрсканог, односно органски гајеног воћа) и даље можете користити у пецивима и мармелади, а од меса плодова направити напитке, преливе и маринаде.

Ако приметите буђ на већим, чврстим плодовима, генерално је безбедно да склоните проблематичан део и остатак употребите. Само се побрините да одсечете и неколико сантиметара здравог дела плода како бисте појели само део који је потпуно безбедан.

Уколико пронађете плесан на меком или малом воћу, као што је бобичасто воће, најбоље је да га баците.

Поврће

Млитаво или смежурано поврће је изгубило део своје течности, али није нужно покварено. Можете га пећи, пасирати или изблендати, додајући га у све, од супа до јела са месом и смутија.

Такође можете потопити у ледену воду зелено лиснато поврће попут спанаћа и кеља да бисте га „вратили у живот“. То подразумева одвајање листова и натапање у хладној води најмање 30 минута да би вратило изгубљену влагу.

Код чврстог поврћа попут кромпира, шаргарепе и бундеве, сва оштећена или нагњечена подручја најчешће се могу одрезати. Међутим, код кромпира пазите на појаву зелене боје или клијање, јер они садрже природне токсине који су штетни ако се једу у великим количинама.

Можда ћете приметити пахуљасту белу длачицу која се развија на печуркама. То обично није буђ већ мицелијум, који је део кореновог система печурака.

Буђ може да се појави на печуркама, али се често појављује у изолованим, јарко обојеним кластерима који изгледају плаво, зелено, сиво или жуто.

Житарице

Најбоље је бацити сваки буђав хлеб. То је зато што се буђ лакше шири у порозној храни, као што су хлебови и колачи.

Али бајат хлеб који није побуђао можете уптребити тако што ћете га препећи у двопек или претворити у крутоне или презле. Чување хлеба на сувом месту, као што је кутија за хлеб, крпена или папирна кеса спречиће да се буђ појави тако брзо.

Остатке куваног пиринча или тестенине можете користити у прженим јелима или печеним јелима са тестенином у року од неколико дана. Али их обавезно брзо ставите у фрижидер и пре употребе термички обрадите, односно кувајте док не проври или пеците најмање на 60 степени Целзијуса.

Али, увек баците све остатке јела која су стајала на собној температури два сата или дуже, јер су се у њима већ могле намножити бактерије које не можете једноставно уклонити поновним загревањем.

Млечни производи

Често конзумирамо млеко и јогурт директно из фрижидера, без кувања или поновног загревања како бисмо убили бактерије.

Зато је најбезбедније бацити млечне производе којима је истекао рок употребе. А да бисте спречили прерано кварење, користите само чист прибор за сервирање млечних производа и остатак одмах вратите у фрижидер.

Ако сте љубитељ меких сирева, али приметите буђ, баците цео блок или котур зато што корен буђи може продрети дубоко у сир.

Тврди сиреви попут пармезана нису толико подложни кварењу, па често можете одсећи све буђаве делове, такође водећи рачуна да обавезно зарежете и здрави део около.

Правилно складиштење – на пример, увијање у папир за печење и стављање у посуду која се добро затвара – може помоћи да сир дуже траје.

Постоји много начина да се спасе храна која је пробила свој рок трајања, али се још није покварила. Пратећи ова једноставна правила о безбедности намирница можете смањити количину бачене хране и уштедети новац.