Млади између информација и заблуда: зашто је разговор о репродуктивном здрављу и даље недовољан

Иако се често стиче утисак да су млади данас добро информисани, проф. др Ана Митровић упозорава да површно знање може бити опасније од незнања. „Свака информација на нивоу познавања само појма није добра. Некада је боље чак и не знати него знати површно и донети површни закључак“, истиче гошћа Јутарњег програма.

Према њеним речима, темељ знања мора да се постави у породици, а затим да га системски надогради образовни систем. Појединачни наступи у медијима и повремене едукације, иако корисни, немају довољно дуготрајан ефекат. Зато је, како наглашава, неопходно увести континуирано и прилагођено образовање које ће пратити сваку генерацију.

Искуство показује да јавни наступи и предавања ипак имају одјека, али краткорочно. „Потребно је нешто што је системски, што ће се понављати, дуже одзвањати“, напомиње професорка и додаје да је важно младима прићи на начин који им је близак – кроз канале које они користе и у времену које им одговара.

Посебну улогу у едукацији имају родитељи. Разговори у породици, истиче др Митровић, треба да буду отворени и ослобођени предрасуда. Младима је важно послати поруку да су заљубљивање и блискост нормални, али да је очување здравља одговорност која почиње управо у тим годинама.

У пракси се, међутим, често показује да адолесценти не размишљају о последицама. Ризици су бројни – од полно преносивих инфекција до непланиране трудноће, али и питања превенције, попут вакцинације против ХПВ-а. Недовољно знање доводи до погрешних уверења, која могу имати дугорочне последице.

Једна од најчешћих заблуда је уверење да се „то не може да се деси мени“. „Те врсте инфекција које се преносе сексуалним односом не мора да значи да ћете ви видети потенцијално проблем са секретом или неким црвенилом“, објашњава докторка, наглашавајући да одсуство симптома не значи и одсуство ризика.

Проблем је и у погрешном разумевању контрацепције. Многи млади не користе редовне, поуздане методе, већ се ослањају на хитну контрацепцију, и то тек када се појави страх од трудноће. Она упозорава да је то „последња линија одбране“, а не замена за редовну заштиту.

Посебно наглашава да хитна контрацепција не прекида већ насталу трудноћу, што је још једна честа заблуда. 

„То је мој апел, да информацију траже на правом месту, не да чекају да се међусобно информишу и не да претражују друштвене мреже. Дођите директно код гинеколога“.

Ступање у сексуалне односе није једини разлог да се посети гинеколог 

Када је реч о одласку код гинеколога, пракса показује подељеност. Док један део младих долази редовно, па чак и пречесто, већина ипак избегава прегледе. Митровићева сматра да први одлазак не треба да буде условљен почетком сексуалног живота, већ потребом за разговором и саветовањем.

„За мене би било најзначајније ако би девојка дошла код мене да причамо, а да још се није упустила у сексуалне односе“, истиче професорка. Такав приступ омогућава да се донесу информисане одлуке, а не да се реагује тек када се проблем појави.

У разговору са младима, гинеколозима је често лакше с обзиром да је лакше превазићи баријеру него родитељима. Професионалан приступ и иницирање разговора о осетљивим темама помажу да се девојке отворе и поставе питања која их муче. Управо је тај део посла, како каже, један од најделикатнијих, али и најважнијих.

Интересантно је да прва питања младих често нису везана за сексуалне односе, већ за превенцију, пре свега вакцинацију против ХПВ-а. Многи су ту прилику пропустили у детињству, па сада траже савет како да надокнаде заштиту пре ступања у односе.

Следе теме о контрацепцији, али и страхови од нежељених ефеката, попут гојења или проблема са кожом везаним за коришћење контрацептивних пилула. Митровићева наглашава да се терапија увек прилагођава појединачно и да не постоји једно решење за све.

Београд домаћин 18. европског конгреса

Питање репродуктивног здравља младих једна је од кључних тема и предстојећег 18. европског конгреса гинеколога, који ће бити одржан у Београду. Тај скуп окупиће стручњаке из целог света, а фокус ће бити на саветовању и новим приступима у раду са различитим групама пацијената.

Посебан значај има избор централне теме конгреса – криза плодности. „Причамо о кризи плодности управо зато што треба послати поруку да прича о контрацепцији није прича против рађања“, објашњава Митровићева.

Циљ је, додаје, да се спрече непланиране трудноће које често завршавају абортусом и да се подстакне планирање родитељства. Подаци показују да више од половине трудноћа у свету није планирано, што представља озбиљан здравствени и друштвени проблем.

Организација конгреса у Београду, како истиче, има и шири значај – не само за промоцију земље, већ и за стручно усавршавање домаћих лекара, који ће имати прилику да се упознају са најновијим достигнућима без одласка у иностранство.

На крају, порука младима је јасна – уживање у младости не искључује одговорност. „Да уживају у младости, да све брзо пролази, да треба да се заштите“, поручује проф. др Ана Митровић и додаје да је најважније да буду отворени и да потраже лекара коме верују.

Уколико не осете разумевање, саветује да потраже другог стручњака, јер је поверење кључно. Савремена медицина, истиче, нуди бројне могућности да се младост живи без страха – али само уз праве информације и одговорне одлуке.