Истина која стоји иза седам уобичајених митова о раку плућа

Технологија нуди нове могућности за рано откривање рака плућа, када се он најлакше може лечити. Али званичне смернице за скрининг, које играју главну улогу у одређивању да ли ће осигурање покрити трошкове скрининга, често не успевају да укажу на то ко је у ризику. Штавише, само 20 одсто људи који испуњавају услове за скрининг заправо се прегледају.

Део овог неуспеха може се пратити до упорних митова о раку плућа.

Мит: Рак плућа је само болест пушача

У ствари, чак четвртина свих случајева рака плућа јавља се код „непушача“, који су дефинисана као они који су попушили мање од 100 цигарета у животу.

Рак плућа код непушача је чешћи код жена него код мушкараца, а посебно је чест код жена источноазијског или јужноазијског порекла. Једна студија је открила да је 83% жена оболелих од рака плућа у јужној Азији било непушачи.

Мит: Само тешки пушачи треба да брину

Једно истраживање је показало да се више од половине свих случајева рака плућа јавља код људи који не испуњавају услове за скрининг. Њихов рак се открива тек након појаве симптома или случајно ако неко ради ЦТ из неповезаног разлога, попут повреде ребара или кардиолошког теста.

Ризик од рака плућа je обликован факторима из животне средине попут загађења ваздуха и радона, генетским факторима и, наравно, пушењем. Међутим, стандард од „20 година интензивног пушачког стажа“ потребан за скрининг, изоставља много рањивих категорија.

Заправо је битно колико година је неко пушио, а не интезитет.

Мит: Све смернице за скрининг засноване су на најновијим истраживањима

Стандардни скрининг рака плућа користи компјутеризовану томографију ниских доза, познату као ЦТ ниских доза или LDCT. То је врста рендгенског снимања која користи малу количину зрачења за стварање 3Д слике плућа.

Дешава се да понекад овај тест доведе до непотребних медицинских процедура, зато велике медицинске организације не препоручују рутински скрининг за све, већ само за оне са највећим ризиком.

Проблем је међутим у томе што су класификације застареле, а критеријуми преуски.

До 2022. године, три главне организације које издају смернице о скринингу рака плућа користиле су исте критеријуме. Рекле су да су ЦТ скенирања оправдана само за људе старости од 50 до 80 година који имају „20-годишњу историју пушења“ и који и даље пуше или су престали пре мање од 15 година.

Америчка Национална свеобухватна мрежа за рак променила је 2022. године своје критеријуме како би обухватила више садашњих и бивших пушача. Та група сада препоручује скрининг за свакога ко је пушио било коју количину дуже од 20 година. Америчко друштво за рак је такође проширило своје смернице и више не класификује аутоматски некога ко је престао да пуши пре више од 15 година као нискоризичног.

Мит: Скрининг не спасава животе

Када су ЦТ скенирања са ниским дозама зрачења први пут тестирана 1990-их и почетком 2000-их, студије су показале да су откривала далеко више карцинома у раној фази него традиционална ЦТ скенирања или рендгенски снимци, али нису значајно смањила стопу смртности.

На основу тога, многи лекари су сматрали да користи не надмашују ризике, укључујући потенцијалну штету од операције.

Међутим, Национално испитивање скрининга плућа 2011. године, које је пратило више од 50.000 пацијената током неколико година, открило је да скрининг са ниском дозом ЦТ скенирања доводи до смањења стопе смртности за 20 одсто. То откриће довело је до првих националних препорука за промоцију ЛДЦТ скенирања, заједно са широко распрострањеним осигурањем и све већом употребом скенирања.

Хирурзи данас обично избегавају агресивно лечење. Када се пронађе сумњиви чвор, уобичајено праћење није операција, већ поновљено скенирање неколико месеци касније. Само у око један одсто случајева, када чвор расте или се мења, врши се биопсија. У Националном испитивању скрининга плућа, ниједан пацијент који је имао биопсију, али не и даље лечење, није имао већу компликацију.

Мит: Само старији људи оболевају од рака плућа

Бар један од 10 новодијагностикованих пацијената са раком плућа је млађи од 55 година. Иако је рак плућа генерално знатно чешћи код мушкараца, то није случај са млађим пацијентима. Међу онима млађим од 40 година, жене чине 52 одсто нових случајева – и још већи удео случајева код „непушача“.

Код млађих пацијената у целини, болест се најчешће открива у узнапредовалом стадијуму, тек када имају симптоме.

Према Друштву торакалних хирурга, 20-годишња стопа преживљавања је 80 одсто када се рак плућа открије у раној фази, у поређењу са петогодишњом стопом преживљавања од само осам одсто код дијагнозе у касној фази.

Мит: Симптоми почињу кашљем

Тачно је да је кашаљ који не престаје чест симптом рака плућа, као и отежано дисање, бол у грудима, необјашњив губитак тежине, стални умор или искашљавање крви.

Али тешка упала или неуролошки симптоми такође могу бити рани знаци, посебно код млађих одраслих.

Мит: Немогуће је предвидети ризик од рака плућа

Предвиђања су тешка, али најсавременији компјутерски модели могу боље да утврде ко ће вероватно развити рак од званичних смерница. Експериментални програм вештачке интелигенције под називом „Сибил“, који су развили компјутерски научници МИТ-а може да „погледа“ један ЦТ снимак и генерише „скор ризика“ који одговара вероватноћи да особа развије рак током било ког периода до шест година.

Године 2023, његови програмери су известили да је „Сибил“ била између 86 и 94 одсто тачна у идентификовању пацијената који су били у већем ризику, а који у мањем ризику од развоја рака плућа у року од годину дана.

Овај приступ се разликује од модела вештачке интелигенције које је одобрила ФДА, а који анализирају ЦТ скенове како би помогли радиолозима у откривању канцерогених чворића и одређивању тока лечења.

„Сибил“ се такође разликује по томе што је софтвер отвореног кода: Ниједна компанија не поседује нити промовише ову технологију, и може слободно да се дели путем академских канала.