Нагле промене времена и померање сата – како реагује срце и шта саветује кардиолог

Нагле временске осцилације, попут оних које доносе пад температуре од десетак степени у кратком року, представљају значајан изазов за организам, нарочито за кардиоваскуларни систем. Директор Клинике за кардиологију Института за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, др Петар Оташевић, указује да управо прелазак из топлог у хладно време може довести до појачаних тегоба, како код хроничних болесника, тако и код здравих особа.

Како објашњава, организам много лакше подноси промену времена у супротном смеру – када из хладнијег периода улазимо у топлији. Проблем настаје када се дешава нагло захлађење, јер тада долази до физиолошких реакција које могу оптеретити срце и крвне судове.

„Долази до грчења крвних судова, односно њиховог сужавања, што доводи до пораста крвног притиска и може изазвати убрзање срчаног рада“, наводи др Оташевић.

Иако код здравих људи ове промене најчешће изазивају пролазне симптоме попут поспаности, малаксалости или пада концентрације, код осетљивих група ситуација може бити озбиљнија. Посебно су угрожена мала деца, старије особе и пацијенти који већ имају хроничне болести, пре свега кардиоваскуларне. Код њих и мања промена у спољашњим условима може довести до погоршања основног стања.

Дневне осцилације временских прилика

Додатни фактор који утиче на појаву тегоба јесте и промена атмосферског притиска. Кардиолог истиче да те осцилације могу појачати симптоме, али да се код већине људи организам прилагоди у року од једног до два дана. Управо зато је важно препознати када су симптоми пролазни, а када захтевају пажњу.

Посебан изазов представљају ситуације када пацијенти већ имају терапију за крвни притисак или срчане болести. У тим случајевима, најважније је да не доносе самосталне одлуке о промени терапије.

„Немојте сами предузимати никакве акције у смислу повећавања или смањивања терапије коју већ имате, већ то договорите са својим лекаром“, наглашава гост Јутарњег програма.

Саветује да пацијенти унапред, у сарадњи са изабраним лекаром, направе план понашања за различите ситуације – шта урадити ако притисак порасте, шта ако падне, као и како реаговати у случају неправилног или убрзаног рада срца. С обзиром на то да су пролеће и јесен периоди честих временских промена, оваква припрема може значајно смањити ризик од компликација.

Слушајте свој организам

Када је реч о свакодневним навикама, важно је прилагодити се временским условима, напомиње др Оташевић и подсећа на значај слојевитог облачења, како би се организам лакше прилагодио температурним осцилацијама током дана. „Није добро да дочекате 25 степени у зимској јакни“, напомиње, указујући на потребу постепеног прилагођавања.

Контрола крвног притиска такође је важна, али не треба претеривати. Притисак природно варира током дана, па често мерење може довести до непотребне забринутости. Препорука је да се притисак мери у уобичајено време, као и онда када се јаве симптоми попут главобоље, вртоглавице или зујања у ушима. Уколико лекар препоручи одређене лекове за хитно снижавање притиска, треба их користити у складу са тим упутствима.

Хидратација је још један важан фактор, не само током лета, већ и у остатку године. Препоручује се унос до литар и по воде дневно, али искључиво обичне воде. Газирана пића и сокови не могу заменити адекватну хидратацију организма.

Важно је и ослушкивати сопствени организам, наглашава кардиолог. Пролећни умор је чест у овом периоду, па је неопходно прилагодити активности сопственом стању. Ако тело сигнализира да је потребан одмор, то треба уважити. Редовна рутина може се наставити, али уз флексибилност и разумевање сопствених граница.

Летње рачунање времена додатни ризик

Додатни изазов за организам представља и померање сата, односно прелазак на летње рачунање времена. Доктор Оташевић истиче да ова промена ремети природни биолошки ритам. Организам функционише у устаљеним циклусима, па нагла промена времена буђења и одласка на спавање може изазвати хормонске реакције које утичу на срце и крвни притисак.

„Наш организам зна отприлике када се будимо и када легнемо на спавање, а када одједном промените то време, може доћи до скока одређених хормона“, објашњава Оташевић. Последице могу бити пораст притиска и убрзан рад срца.

Истраживања показују да је најризичнији период управо први понедељак након померања сата. Тада се бележи повећање учесталости акутног инфаркта миокарда за пет до десет одсто. Иако је реч о релативно малом повећању, оно је статистички значајно и указује на осетљивост организма на овакве промене.

С друге стране, прелазак на зимско рачунање времена, када се спава сат времена дуже, може имати супротан ефекат и чак донети одређени заштитни утицај.

Како би се ублажиле последице промене времена, препорука је да се организам припреми неколико дана унапред. Идеално је да се два до три дана пре промене сата постепено помера време одласка на спавање за 15 до 20 минута раније. На тај начин се организму омогућава да се постепено прилагоди новом ритму.

Уколико за припрему није било времена, важно је обезбедити довољно сна. „Ако спавате седам сати, ваш организам неће замерити да ли спавате од поноћи до седам или од једанаест до шест“, истиче др Петар Оташевић, наглашавајући да је кључно одржати укупно време сна.