Црни облаци, киша помешана са нафтом – токсиколог упозорава на опасност по ваздух и здравље

Коментаришући снимке густих облака дима који се дижу изнад погођених нафтних постројења, професор Ковачевић истиче да већ сам визуелни утисак говори колико је ситуација озбиљна.

Према његовим речима, није реч само о једном стубу дима који се види изнад пожара, већ о ширем атмосферском ефекту који се примећује над целим градом. Посебно упечатљивим сматра призоре јутра у Техерану, када се дим делимично распрши и када се види како је над градом настала тамна измаглица.

Ковачевић подсећа да се у савременим сукобима користе сва расположива средства која могу да изазову разарања и ослобађање токсичних материја. Како наводи, не морају увек да се користе класични бојни отрови да би дошло до озбиљног загађења – довољно је да се гађају индустријски објекти, посебно они који су повезани са производњом енергије и хемијском индустријом.

„Није све што се ослобађа у таквим ситуацијама радиоактивно, али је и те како токсично“, указује професор.

Шта се ослобађа у ваздух

Уништавање нафтних постројења доводи до ослобађања великих количина угљоводоника. Реч је, како објашњава токсиколог, пре свега о алифатичним и ароматичним угљоводоницима – основним компонентама нафте и њених деривата. Када се такве материје нађу у атмосфери услед пожара и експлозија, оне се распадају и комбинују у различите хемијске смеше које могу бити веома штетне по људско здравље.

Посебан проблем представљају микрочестице које настају у тим процесима. Ковачевић наглашава да су то честице субмикронске, па чак и нано величине, које се веома лако одвајају од примарних материја и прелазе у ваздух.

„Када се једном нађу у атмосфери, оне се врло брзо распршују и стварају различите комбинације хемијских једињења“, објашњава токсиколог.

Ваздух је, како истиче, први медијум који те честице преноси. Међутим, њихов пут се ту не завршава. После извесног времена, оне се кроз падавине поново враћају на земљу, па се тако контаминација преноси и на воду и земљиште.

Комбиновано дејство токсичних материја

Ковачевић подсећа да у природи ниједна материја не делује изоловано. Хемијске супстанце које се ослобађају у таквим ситуацијама најчешће делују комбиновано, а њихови ефекти могу бити кумулативни и синергијски.

„То значи да се у ваздуху ствара мешавина различитих материја које заједно могу да имају јачи и опаснији ефекат него свака појединачно“, наглашава токсиколог.

Управо такве мешавине могу да доведу до симптома о којима се већ извештава у Ирану. Грађани се, наиме, жале на отежано дисање, пецкање очију, иритацију слузокоже и кашаљ.

Токсиколог објашњава да такви симптоми указују на високу концентрацију штетних материја у такозваној „дисајној зони“, односно у слоју ваздуха који људи непосредно удишу.

Од ваздуха до ланца исхране

Поред ваздуха, значајну улогу у ширењу загађења има и вода. Када се токсичне честице спусте на земљу кроз кишу, оне могу да уђу у земљиште и да постепено постану део екосистема.

Следећи корак у том процесу јесте улазак у ланац исхране. Ковачевић истиче да је то практично неизбежан процес.

Подсећа да постоје бројна искуства из ранијих сукоба и еколошких катастрофа, где су спровођени опсежни мониторинзи животне средине. Таква истраживања обухватају контролу целокупног екосистема – од ваздуха и воде до биљног и животињског света.

„Контролише се цела флора и фауна, биљни и животињски свет. Истражују се не само људи, већ и домаће и дивље животиње, јер оне често прве показују последице контаминације“, објашњава др Ковачевић.

Опасна мешавина гасова

Осврћући се на снимке пожара у Техерану, каже да га је посебно изненадила појава пламена који се шири улицама. То, како објашњава, указује на присуство великог броја запаљивих гасова угљеничне структуре.

Поред угљоводоника, у таквим пожарима настају и бројни други гасови – пре свега сумпорни и нитрозни. Управо комбинација тих супстанци, наглашава, ствара веома токсичну атмосферу.

„Та мешавина гасова може да има снажно токсично дејство на људски организам.“

Може ли загађење стићи до Европе

Када је реч о могућности да се загађење прошири изван региона Блиског истока, Ковачевић сматра да поједине честице теоретски могу да доспеју и до удаљенијих подручја, па и до Европе. Ипак, наглашава да је у том случају кључан фактор концентрација.

„Може да се деси да поједина честица стигне и на веће удаљености, али је пресудна количина и концентрација тих материја“, објашњава токсиколог.

Додаје да је управо концентрација одређене материје оно што одређује њен токсични ефекат.

„Свака материја у одређеној концентрацији може постати отров“, подсећа Ковачевић.

Дугорочне последице по здравље

Говорећи шире о загађењу животне средине, он указује да је контаминација данас постала глобална појава. Као пример наводи резултате истраживања на морским животињама, који показују да се штетне материје могу наћи и у најудаљенијим деловима планете.

Према његовим речима, људски организам нема могућност да се прилагоди таквим токсичним утицајима без последица. Због тога се, како каже, у многим земљама бележе поремећаји у здравственом стању становништва, укључујући промене у структури оболевања, смртности и рађања.

„Те аномалије које се јављају јесу дугорочне последице контаминације“, закључује токсиколог др Радомир Ковачевић, на крају гостовања у Јутарњем програму.