Несаница и опструктивна апнеја у сну погубна комбинација за срце

Истраживачи са Универзитета Јејл скрећу пажњу на снажан и потенцијално решив фактор у развоју кардиоваскуларних болести. Њихови налази указују да унапређење сна може играти много већу улогу у заштити здравља срца него што многи схватају.

У студији објављеној у часопису Journal of the American Heart Association, научници су анализирали податке скоро милион америчких ветерана из периода након 11. септембра.

Открили су да одрасле особе које имају и несаницу и опструктивну апнеју у сну имају знатно већи ризик од повишеног крвног притиска и кардиоваскуларних болести у поређењу са онима који имају само једно од та два стања. Ова комбинација, позната као коморбидна несаница и апнеја у сну, издвојила се као посебно ризична категорија.

„Проводимо огромну количину времена лечећи кардиоваскуларне болести у каснијим фазама, али много мање времена посвећујемо раним, променљивим факторима ризика. Поремећаји сна, који су чести у популацији ветерана, често се третирају као споредни проблеми“, рекао је Алисон Гафеј, доценткиња медицине и главна ауторка рада.

Несаница и апнеја у сну често се преклапају

Лекари обично дијагностикују и лече несаницу и опструктивну апнеју у сну као одвојене поремећаје. Несаница отежава успављивање или одржавање сна, док апнеја у сну подразумева понављане прекиде дисања током ноћи.

Међутим, многи људи имају оба поремећаја истовремено, а када се јаве заједно, њихови здравствени ефекти могу се појачати.

„Ова стања не коегзистирају. Лечити једно, а игнорисати друго, помало је као избацивати воду из чамца, а не поправити рупу“, рекао је Гафеј.

Зашто поремећен сан оптерећује срце

Ова повезаност је важна јер је сан кључан за регулацију кардиоваскуларног система. Током здравог сна, срце и крвни судови имају време да се одморе, опораве и „ресетују“.

„Сан утиче на сваки аспект нашег постојања. Често се занемарује, иако има огроман утицај на наш живот“, наводи Андреј Зинчук, ванредни професор медицине, специјализован за пулмологију, интензивну негу и медицину спавања.

Када је сан често прекидан буђењима, скраћеним трајањем сна или паузама у дисању, кардиоваскуларни систем губи драгоцено време за опоравак. Зинчук објашњава да без тог ноћног „ресетовања“ срце и крвни судови не могу правилно да се прилагоде и успоставе равнотежу.

Превенција и рани кардиоваскуларни ризик

Један од кључних циљева студије био је да се утврди да ли поремећаји сна утичу на кардиоваскуларни ризик довољно рано да би превенција могла имати значајан ефекат.

„Желели смо да сазнамо да ли је комбинација несанице и опструктивне апнеје важна у раној фази развоја кардиоваскуларног ризика, а не тек деценијама касније, када је болест већ развијена“, наводи Гафеј.

Према њеним речима, дуготрајни проблеми са сном не би требало да се посматрају као безазлене сметње. „Временом, они стварају мерљиво оптерећење на ваш кардиоваскуларни систем“, додаје она.

Зинчук наглашава да би будућа здравствена нега морала да даје приоритет превенцији, уместо да чека да се развије узнапредовала болест.

Истраживачи препоручују да се процена сна обавља рутински, једнако као и процена других главних фактора кардиоваскуларног ризика. Несаница и апнеја у сну требало би да се процењују заједно, а не одвојено.

Будући да су проблеми са сном чести, мерљиви и лечиви, њихово рано препознавање и лечење могли би значајно да утичу на ток кардиоваскуларних болести.