Новооткривени вирус у цревима повезан са колоректалним карциномом
Истраживачи из Данске и Аустралије направили су значајан корак у разумевању улоге цревних бактерија и вируса у развоју колоректалног карцинома, једног од најчешћих облика рака у развијеном свету.
Ранија истраживања указивала су на везу између бактерије Bacteroides fragilis и колоректалног карцинома. Иако се ова бактерија често налази и у цревима здравих људи, нова студија показује да код оболелих постоји кључна разлика.
„Парадокс је што стално налазимо исту бактерију у вези са колоректалним карциномом, а истовремено она је нормалан део црева код здравих људи“, каже микробиолог Флеминг Дамгард из Универзитетске болнице Оденсе у Данској.
Истраживачи су открили и вирус који раније није описан, а који је уско повезан са B. fragilis код пацијената са раком.
Генетским секвенцирањем цревних бактерија код пацијената у великој данској популационој студији утврђено је да је ова бактерија често носила бактериофага — вирус који живи унутар бактерија и користи их за размножавање.
У већој кохорти од 877 људи, пацијенти са колоректалним карциномом имали су двоструко већу вероватноћу да поседују детектабилне нивое бактериофага. Иако још није доказана директна узрочно-последична веза, ова повезаност указује на могућу улогу вируса у развоју рака.
„Није само бактерија занимљива, већ интеракција са вирусом који носи. Још не знамо да ли вирус доприноси раку или је знак других промена у цревима", рекао је Дамгард.
Око 80% ризика од колоректалног карцинома приписује се факторима животне средине, укључујући састав цревних бактерија. Разумевање ових фактора могло би утицати на превенцију и лечење милиона случајева.
Истраживање је још у раној експерименталној фази, али налази могу имати потенцијалну примену у скринингу, на пример кроз тестове столице који би откривали присуство бактериофага.
„Број и разноликост бактерија у цревима су огромни“, каже Дамгард и додаје: „Раније је то било као тражење игле у пласту сена. Сада можемо испитати вирусе унутар бактерија како бисмо разумели разлике".
Студија је објављена у часопису Communications Medicine.
Коментари