Пробиотици, суплементи, витамини – за добар имунитет и здравствене изазове пролећа, по савету лекара

Управо прелазни период између годишњих доба често доноси умор, исцрпљеност, честе прехладе и пад имунитета, нарочито код хроничних болесника, али и код иначе здравих људи. У потрази за брзим решењем, многи се окрећу витаминима и суплементима, често без јасног знања шта им заиста недостаје.

Како је навела др Марија Анђелковић, организму у овом периоду најчешће недостаје оно што током зиме нисмо уносили у довољној мери.

„Исхрана је зими често богатија мастима, протеинима и прерађеним угљеним хидратима, док витамини и минерали остају у другом плану“, објашњава др Анђелковић.

Витамини и минерали се, како каже, најчешће везују за воће и поврће, односно салате, али их има и у другим намирницама, због чега је кључ разноврсна исхрана, а не ослањање на једну групу намирница.

Говорећи о појму балансиране исхране, др Анђелковић истиче да се она често погрешно доживљава као дијета у смислу рестрикције.

„Људи дијету повезују са смањењем калорија, а у ствари је реч о начину исхране. Некада се то звало хигијенско-дијететски режим, који треба да подржи имунитет“, истиче докторка.

Проверити ниво витамина Д

„Витамин Д нам недостаје из простог разлога што смо били у затвореном простору и што нисмо уносили довољно намирница у којима се он налази – рибе, морских плодова, орашастих плодова“, напомиње др Анђелковић.

Али наглашава да се витамин Д не би требало узимати „напамет“, већ након лабораторијске анализе.

„Најлакше је измерити ниво витамина Д у крви. Та анализа није скупа и управо је овај период идеалан за то. На основу резултата, доза се лако прилагођава, уз помоћ лекара или фармацеута“, истиче гошћа Јутарњег програма.

Као могуће сигнале дефицита витамина Д наводи осећај хроничног умора, губитак енергије, безвољност, али и чешће прехладе.

Заборављамо на моћ пробиотика 

Посебно место у јачању имунитета, према докторкиним речима, имају пробиотици.

„Не треба заборавити пробиотике, као ни пребиотике и постбиотике. Њих има у млеку и млечним производима, али и у појединим намирницама биљног порекла. Они могу значајно да допринесу имунитету, нарочито у овом периоду године“, наводи др Анђелковић.

Подсећа и на резултате студије коју је Центар за спортску исхрану и суплементацију спровео са врхунским спортистима у Србији.

„Спортисти који су три месеца узимали пробиотике ређе су се разбољевали, имали су мање симптома и лакше су подносили инфекције у односу на оне који их нису узимали“, каже др Анђелковић.

Истиче да пробиотици имају ефекат само ако се узимају континуирано.

„То није нешто што се узима кад се сетите. Идеалан период је децембар, јануар и фебруар, када је имунитет највише на удару“, додаје.

Витамин Ц није једини чувар имунитета

Када је реч о витамину Ц, који је за многе прва асоцијација на имунитет, др Анђелковић каже да је реч о најдоступнијем антиоксидансу, али упозорава на дозирање.

„Препоручена дневна доза за одраслог мушкарца је око 90 милиграма. Проблем није у редовном узимању, већ у претеривању. Нема потребе за великим дозама витамина Ц, јер вишак неће донети додатну корист“, објашњава докторка.

Говорећи о времену узимања суплемената, наводи да се већина витамина и минерала може узимати у првој половини дана, док су неки, попут магнезијума, погоднији за вечерње сате.

„Витамин Д треба узимати уз оброк, јер је липосолубилан. Витамин Ц није везан за оброк, а код пробиотика све зависи од врсте, али се углавном препоручују у првој половини дана“, закључује др Марија Анђелковић.