Пораст хипертензије код деце – превентива кључна уз напредак у интервентној кардиологији

Анализом 96 студија спроведених између 2000. и 2025. године, утврђено је да је пораст хипертензије код дечака порасла са 3,40 на 6,53 и са 3,02 на 5,82 код девојчица, објавио је медицинско-научни часопис Лансет за здравље деце и адолесцената.

Двоструко повећање уочили су и на Институту за здравствену заштиту мајке и детета „Доктор Вукан Чупић“.

„Примећује се све већи број деце и адолесцената са повишеним артеријским притиском. Узроци могу бити различити, али стил живота који је битно промењен у односу на рецимо пре две или три деценије утиче да инциденција високог притиска расте. Недовољно кретање, неадекватна исхрана, гојазност, узимање висококалоријских, високоенергетских пића, неадекватно тренирање, дизање великих терета. Aдолесценти желе да што пре имају велику мишићну масу. Све то привремено или чак и за стално ствара услове за настанак артеријске хипертензије“, објашњава кардиолог Владислав Вукомановић, директор Института.

Оно што се дешава у детињству, наплати се у одраслом добу

Кључ за смањење овако неповољне статистике је код педијатара и родитеља. Према речима др Вукмановића, свако дете после треће године треба да има измерен артеријски притисак. Мерење треба да се изврши на обе руке како би се открили евентуални такозвани секундарни узроци хипертензије, али и неки срчани проблеми, а најчешће бубрежни проблеми.

На тим првим прегледима и уз детаљно узету анамнезу од родитеља може се открити да ли је дете склоно високом притиску и наравно, пре свега, дати савет за исхрану.

„Интересантна је ситуација где ви видите како шетају отац, мајка и два детета, гојазни сви. Углавном то није генетски, мада и постоји ген за гојазност, али начин исхране је веома битан и кретање, спорт“, наглашава директор Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“.

Здравствени проблеми у раном детињству и болести које су некада биле карактеристичне за одрасло становништво могу да направе озбиљне проблеме када та деца порасту.

Др Владислав Вукомановић упозорава да је шанса 30 одсто да дете, уколико је гојазно и има висок притисак пре него што уђе у пубертет, касније буде и одрасла гојазна особа са високим притиском.

У Институту за мајку и дете збрињавају се и решавају подједнако урођени и стечени кардиоваскуларни проблеми. Све више се примењују неоперативне процедуре које скраћују период опоравка и смањују вероватноћу за развој компликација.

„Урођене срчане мане су да кажем релативно честе у популацији и њихово лечење у прошлости углавном је било хируршко. Сада се то углавном не ради у толикој мери јер примењујемо интервентне кардиолошке процедуре. То значи без отварања грудног коша, без примене машине за вантелесни крвоток“, наводи гост Дневника.

Према речима др Вукомановића, опрема је веома важна, али људи су такође веома битни за напредак: „Може се рећи да идемо у корак са сличним интервентним кардиолошким педијатријским центрима и у Енглеској, Италији, Немачкој. Неопходан је тимски рад младих лекара, искусних лекара, сестара, техничара, анестезиолога, перфузера, радиолога. То је велики тим који је допринео да ова област у педијатријској медицини у Институту за мајку и дете достигне веома висок ниво“.

Пацијенти Института за мајку и дете, нажалост, и бебе

Др Вукомановић каже да можда анегдотално звучи, али једна од највећих клиника у Енглеској ће уз саветодавну подршку Института увести једну методу коју су лекари ове установе увели пре годину дана.

Пацијенти Института за здравствену заштиту мајке и детета „Др Вукан Чупић“ неретко су и бебе од тек неколико дана или недеља, а неопходна им је озбиљна интервенција на срцу.

„Тренутно је код нас дете које је дошло из Сарајева у трећем дану живота са веома тешком урођеном срчаном маном. Ми ћемо ту интервенцију урадити вечерас, за нас не постоји радни дан“, истакао је др Вукомановић.

Неопходна је и сарадња са Универзитетским клиничким центром Србије и њиховим стручњацима за уградњу пејсмејкера јер је овај уређај једно од решења за проблеме са којима се суочавају мали пацијенти.

Захваљујући акцији „100 најбољих“ млади лекари донели су освежење Институту за мајку и дете.

„То су млади, савесни, веома амбициозни и радни људи у сарадњи са искуснијим колегама. Велики напредак и у пулмологији, ендокринологији, нефрологији, интензивној нези и терапији, лечењу новорођене деце. Примењујемо исти систем у свим службама који би довео до тога да се приближимо и да будемо у корак са европским стандардима, што је у великој мери и учињено“, истакао је директор Института.

Према његовој оцени, поред савремених метода, уређаја и стручног кадра, у борби против кардио-васкуларних болести кључну улогу има превенција.

„На родитељима је највећа одговорност да усмере своје дете ка здравим стиловима живота. Значи: здрава исхрана, рекреативна или спортска физичка активност, избегавање недозвољених или штетних пића укључујући и нека која веома често користимо попут енергетских“, поручио је кардиолог Владислав Вукомановић.