Сухомеснати производи под лупом СЗО: шта заиста значи да су „канцерогени“

Класификација коју је објавила СЗО значи да постоји коначан научни консензус да је дуготрајна конзумација ових производа повезана са појавом карцинома, посебно рака дебелог црева.

„Светска здравствена организација је коначно потврдила да су месне прерађевине канцерогене. Али то не значи да је ризик исти као код цигарета или азбеста. Није исто ако неко поједе парче прерађевине и ако попуши кутију цигарета“, објашњава др Ћеранић.

Адитиви, со и стил живота

Према његовим речима, кључни проблем нису само сами производи, већ и оно што се у њима налази. „Када говоримо о нитритима, нитратима, адитивима, великим количинама соли – све то угрожава здравље“, истиче гост Дневника.

Додаје да студије које говоре о повећаном ризику морају да се тумаче пажљиво. „Није исто два шнита шунке једног, другог или трећег квалитета. Зато је врло упитно колико је таква студија прецизна када је реч о квалитету меса и количини додатака.“

Ипак, чињеница је да се рак дебелог црева све чешће јавља код млађих људи. Док је раније био карактеристичан за особе старије од 50 година, данас се бележи пораст оболелих у групи од 30 до 50 година. У Великој Британији, на пример, забележено је чак 75 одсто више случајева у млађој популацији у односу на деведесете године.

„Дуготрајна конзумација прерађевина, смањена физичка активност и стрес – све заједно доводи до нове категорије оболелих“, упозорава др Ћеранић.

Скрининг и рана дијагностика

У Србији се годишње региструје око 2.000 нових случајева карцинома дебелог црева. Стручњаци зато апелују на редовне превентивне прегледе.

„Скрининг подразумева тестове на окултно крварење – такозване ФОБ тестове – код особа које немају симптоме. Ако је тест три пута позитиван, онда се пацијент упућује на колоноскопију“, каже др Ћеранић и додаје да је колоноскопија „златни стандард за дијагностику“.

Стандардна препорука је да се са скринингом почне после 50. године, док су у Сједињеним Државама границу већ померили на 45. „Ако неко у породици има карцином дебелог црева, онда се са контролама креће и раније“, наглашава професор.

Посебно упозорава да свака појава крви у столици, анемије или проблема са пражњењем захтева хитну дијагностику. „Ако вам дође пацијент од 35 година и пожали се на крв у столици, обавезно га треба упутити на преглед.“

Заједнички рад до бољих резултата

Др Ћеранић истиче да је лечење карцинома дебелог црева мултидисциплинарни процес. „Хирургија, хемиотерапија, зрачна терапија – све мора бити повезано да бисмо постигли добре резултате, упоредиве са западним земљама.“

У том циљу, Удружење ендоскопских хирурга, чији је он председник, организује курсеве и обуке за лекаре различитих специјалности.

„Хоћемо да радимо сви заједно – хирурзи, онколози, радиолози и радиотерапеути. Такав вид едукације може значајно да побољша резултате лечења“, закључује проф. др Миљан Ћеранић.

Иако је порука СЗО јасна, лекари подсећају да паника није решење. Умереност у исхрани, више физичке активности и редовни превентивни прегледи остају најбоља одбрана од болести.