Читај ми!

Лимфни систем, чудесни филтер без кога не можемо бити здрави

Лимфни систем је изузетно важан јер помаже у одржавању општег здравља. Лимфа сакупља течност из наших ткива и враћа их у крв. Тако преноси хранљиве материје и протеине до ћелија и ткива, а из њих сакупља све штетне супстанце. Зато је правилно функционисање овог система једна од база доброг здравља.

Лимфа, воденаста течност, обезбеђује хранљиве материје ћелијама и ткивима и штити тело од уљеза попут вируса, бактерија па и и ћелија рака. Лимфни систем који укључује лимфне жлезде (чворове), судова, капиларе и саму лимфу, функционише „одоздо ка горе“, односно од прстију на рукама и ногама, па до грудног лимфног канала.

Да бисмо разумели шта лимфа тачно „ради“, корисно је знати како наше тело заправо ствара лимфу. Све почиње са системом циркулације, који сарађује са лимфним системом. Систем циркулације је мрежа артерија, вена и капилара који носе крв кроз тело, а самим тим и плазму као део крви.

Како крв тече кроз капиларе, део плазме цури кроз ситне рупе у капиларним зидовима. Ова плазма, сада већ названа лимфа, креће се у ваша ткива и просторе око ћелија како би испоручила кисеоник, протеине и друге хранљиве материје.

Истовремено, лимфа скупља остатке попут оштећених и канцерогених ћелија, бактерија и вируса. Лимфа такође покупља додатну течност из наших ткива и ћелија коју капилари не могу да апсорбују.

Напуњена додатном течношћу и штетним организмима, попут носача неког опасног терета, и након што „опере“ сваку ћелију, лимфа кроз лимфне капиларе долази у лимфне чворове. Лимфни чворови контролишу квалитет лимфе, тражећи штетне организме, које ће на крају уништити бела крвна зрнца (лимфоцити). Филтрирана (пречишћена) лимфа се на крају враћа у крвоток.

Зато лимфне жлезде отекну када смо изложени некој инфекцији, и то је знак да су се активирале, и да се боре против „напада“ на организам.

Лимфни чворови су као као постројења за прераду отпадних вода, у њима се производе антитела која штите организам, и из њих лимфа излази пречишћена.

Лимфни систем прикупља вишак ткивне течности (2 до 4 литра дневно) који се није вратио у крвне капиларе и враћа га у крвоток, чиме се одржава нормалан ниво течности у телу и спречава отицање ткива.

Помаже у апсорпцији масти и витамина растворљивих у мастима из система за варење (танко црево) и њиховом транспорту до крвотока.

За разлику од крви, лимфа не тече самостално, већ јој је за покретање неопходно кретање мишића и дисање. Управо зато су физичка активност, масажа и дубоко дисање кључни за здравље лимфног система. Лимфа мора да се стално креће, али постоје стања која то могу да отежавају.

Упозоравајући сигнали

Када се лимфни систем успори или блокира, тело почиње да шаље упозоравајуће сигнале које не би требало игнорисати. Ту спадају: отицање (најчешће руку, ногу, лица или врата), учестале прехладе и слаб имунитет, хронични умор и осећај тежине у телу, замагљен ум или лоша концентрација, проблеми са кожом – попут акни, екцема или осипа, лимфни чворови који су болни, осећај затезања испод пазуха и у препонама, спора циркулација и хладне руке/ноге.

Лимфедем се јавља када лимфа не може да нормално тече кроз лимфне капиларе. Када се то деси, лимфа почиње да се накупља у меким ткивима у рукама и ногама, што доводи до отока.

Лимфедем често погађа људе који су имали операцију уклањања лимфних чворова или су били на терапији зрачењем.

Елефантизам се јавља када је лимфни систем блокиран. Као што се дешава код лимфедема, лимфа почиње да се накупља, и руке, ноге или гениталије почињу да отичу.

Брига о лимфном систему је директно повезана са стањем имуног система и зато стручњаци саветују редовне физичке активности (макар то биле шетње) хидрираност организма (првенствено довољан унос воде), квалитетан режим исхране, али и избегавање излагања токсичним хемикалијама попут оних у пестицидима или средствима за чишћење.

У намирнице које олакшавају проток лимфе, па самим тим и детоксикацију тела спадају цитруси (лимун, грејпфрут, поморанџа), першун, рукола, спанаћ, блитва, броколи, карфиол, купус, затим бобичасто воће – боровнице, малине, аронија (антиоксиданси), бели лук и ђумбир – природни стимуланси лимфне активности, орашасти плодови и семенке – богати су цинком и омега-3 масним киселинама, као и чајеви, нарочито чај од коприве, маслачка и невена.

Пожељно је избегавати прерађену храну (нарочито шећере и рафинисане угљене хидрате), алкохол и газиране напитке, превише засољену храну.

недеља, 09. новембар 2025.
10° C

Коментари

Da, ali...
Како преживети прва три дана катастрофе у Србији, и за шта нас припрема ЕУ
Dvojnik mog oca
Вероватно свако од нас има свог двојника са којим дели и сличну ДНК
Nemogućnost tusiranja
Не туширате се сваког дана – не стидите се, то је здраво
Cestitke za uspeh
Да ли сте знали да се најбоље грамофонске ручице производе у Србији
Re: Eh...
Лесковачка спржа – производ са заштићеним географским пореклом