„Болест камелеон“ – целијакија између доживотне безглутенске исхране и наде у лек

Процењује се да у Србији са целијакијом живи око 70.000 људи. Како истиче др Наташа Драгутиновић, статистика указује да је данас 10 одсто више оболелих од целијакије него педесетих и шездесетих година 20. века.

„Оно што је сигурно јесте да је диагностика много боља, да целијакију препознајемо много више него што смо је препознавали раније и сада смо свесни, за разлику од тих педесетих и шездесетих година када је целијакија везивана за малу децу, за малнутрицију, сад препознајемо да целијакија може имати и неке друге клиничке облике и слике“, напомиње гастроентеролог.

Целијакија може да се јави у било ком узрасту, и у дечјем и у било којем периоду одраслог живота, а учесталост појављивања је као и код деце. Данас према подацима три одсто популације има целијакију.

„Изгледа да су педијатри сензитивнији и можда више диагностикују целијакију него лекари за одрасле. Ми је зовемо болест камелеона. Она може с једне стране да изазива дигестивне тегобе, али оболели не мора да има дигестивне тегобе да би имао целијакију. То су најчешће надимање, бол у трбуху, дијареја, опстипација. И врло често се дешава да одрасле особе добију дијагнозу иритабилног црева, а да комплетна дијагностика за целијакију није обављена“, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Три непожељне житарице

Оболели од целијакије апсолутно морају да искључе из исране пшеницу, раж, јечам, а што се тиче овса, још увек постоје недоумице да ли и њега треба избегавати. Али оно што је већи проблем, напомиње др Драгутиновић, то је глутен који индукује болест, а који се у великој мери користи у индустрији производње хране и може се наћи и тамо где га не бисмо очекивали.

„Глутена има у различитим намазима, густом јогурту, сухомеснатим производима… Контаминација глутеном је врло лака и врло је комплексно спровести добру дијету без глутена. Оно што је нама битно јесте да оснажимо пацијента када се постави дијагноза целијакије и да их научимо како да читају декларације, шта је сигурно храна без глутена“, истиче докторка.

Пацијентима са целијакијом је потребно да у храни има мање од 20 ппм јединица, односно 20 милиграма глутена на килограм хране. Удружење за целијакију сертификује храну за пацијенте и најбезбеднији производи су они који имају ознаку прецртаног класа пшенице, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Шта је решење за целијакију

У овом тренутку једини избор за пацијенте јесте стрикна дијета без глутена, доживотна, наглашава докторка Драгутиновић, јер још увек не постоји терапија.

Постављање дијагнозе целијакије је слична и код деце и одраслих. Довољно је урадити серолошку анализу и уколико су повишена антитела трансглутаминазе, то је довољан параметар. Код одраслих поред серологије понекад се обавља и ендоскопија и биопсија слузнице танког црева.

„Код пацијената који су самовољно укључили исхрану без глутена је мало проблематичније дијагностиковати дефинитивно целијакију. Али по постављању дијагнозе пацијенти морају да уђу у један редован ритам праћења од стране лекара, а надамо се да ћемо у једном тренутку имати терапију где ће пацијенти имати избора да ли ће ићи на дијету или ће ипак узимати лекове“, напомиње гошћа Јутарњег програма.

Ипак, данас је живот са целијакијом у Србији значајно лакши него пре 15-20 година, а Удружење оболелих од целијакије очекује подршку како би се наставило са побољшањем живота свих оболелих, закључује др Наташа Драгутиновић на крају гостовања у Јутарњем програму.