Рана дијагностика и доступност савремених терапија кључни за излечење рака бубрега

Карцином бубрега чини три до четири одсто свих малигнитета, са нешто већом учесталошћу код мушкараца него код жена. Најчешће се јавља у шестој и седмој деценији живота, али последњих година бележи се пораст оболевања и код млађих генерација.

Најпознатији симптоми рака бубрега укључују крв у мокраћи, бол у слабинској регији и тумор који се може напипати. Међутим, ови симптоми су присутни код мање од 10 одсто пацијената.

„Карцином бубрега спада у болести које се тешко могу препознати на основу симптома, и зато су превентивни прегледи од пресудне важности. За разлику од рака простате, код кога се користе туморски маркери, за карцином бубрега не постоје ни маркери ни биомаркери који би указивали на болест. Зато се кључна дијагностика заснива на ултразвучним прегледима, јер је то метода којом се овај карцином може лако открити у раној фази. Ако се редовно ради, број новодијагностикованих случајева значајно расте, а то значи и веће шансе за излечење. Хирургија је и даље основни начин лечења, потпуним уклањањем бубрега (радикална нефректомија) или, када је могуће, операцијом која чува орган (нефрон-спаринг). Код тумора до пет, шест центриметара, у одређеним околностима, могуће је одстранити само промену и сачувати бубрег. У тренутку постављања дијагнозе код 30 одсто пацијената већ постоје метастазе, а додатних 30 одсто развије метастатску болест у првој години од дијагнозе“, истиче проф. др Зоран Џамић, директор Клинике за урологију Универзитетског Клиничког центра Србије.

Многи пацијенти први пут за своју болест сазнају случајно, током рутинског ултразвука. То се управо догодило Александру Хајдуковићу из Београда.

„Редовно сам ишао на прегледе и управо на једном рутинском ултразвуку откривена је промена на бубрегу. Уследиле су две операције у само неколико месеци и дијагноза трећег стадијума карцинома бубрега. Захваљујући програму донације добио сам могућност да примам адјувантну терапију, која подиже имунитет и помаже организму да се сам избори са преосталим канцерогеним ћелијама, спречавајући развој микрометастаза и повратак болести. Оно што ме је највише дирнуло јесте посвећеност лекара и медицинских сестара, тај осећај да нисте отписани, да вас зову именом и да вас доживљавају као особу, а не само као пацијента. То је једнако значајно као и сама терапија. Зато сматрам да је важно да овај лек постане доступан већем броју пацијената, јер није суштина само продужити живот, већ обезбедити да он буде квалитетан и достојанствен“, рекао је Александар Хајдуковић, један од пацијената са раком бубрега. 

Након операције, адјувантна имунотерапија је нова и важна опција у лечењу високоризичног рака бубрега, јер смањује ризик од повратка болести и метастаза, због чега је важно применити је одмах након операције, али је у Србији тренутно доступна само кроз донацију.

Такође, велики искорак у лечењу карцинома бубрега донеле су циљане терапије, које се у Србији примењују већ 14 година и доступне су пацијентима преко РФЗО. Имунотерапија је исто део лечења, али је у Србији могућа тек у другој терапијској линији. За разлику од света, где су комбиноване терапије постале стандард и значајно продужиле живот оболелима, оне у нашој земљи још увек нису доступне.

„Искуство наших чланова показује колико је рано откривање карцинома бубрега пресудно за успешно лечење. Нажалост, ова болест у највећем броју случајева протиче без симптома, па је управо превентивни преглед често једини начин да се болест открије на време. Као удружење које окупља пацијенте и њихове породице, свакодневно се залажемо да оболели добију најбољу могућу терапију, али и психолошку и социјалну подршку. Посебно истичемо важност доступности савремених терапија, јер оне не значе само продужење живота, већ и његов квалитет. Наша је мисија да пацијенти са карциномом бубрега у Србији имају једнаке шансе као и оболели у развијеним европским земљама“, истиче Марко Ђурић, председник Удружења пацијената за борбу против карцинома бешике, простате, тестиса и бубрега „Уротакт“.