Једно „да“ продужило шест живота – Милан добио нову јетру после шест година чекања

Захваљујући једном „Да“ и сагласности породице у најтежем тренутку, када се живот њиховог најмилијег гасио, спасено је и продужено шест живота. У Ургентном центру и Универзитетском клиничком центру Србије, захваљујући једном донору, извршена је трансплантација срца, јетре, бубрега и рожњаче.

Сви пацијенти којима је изршена трансплантација у Ургентном цртру и у Универзитетском клиничком центру Србије, Клиници за кардиохирургију су добро.

Тридесетосмогодишњем Милану Крајиновићу из Чачка, који је шест година чекао на трансплантацију, пре седам дана је пресађена јетра, и како је рекао у укључењу у Дневник РТС-а, осећа се одлично и пун је енергије.

Чланица тима за трансплантацију УКЦС-а, анестезиолог др Тијана Тодорчевић истиче да је код Милана постоперативни ток текао потпуно уредно.

„Никада не можемо породици донора довољно да се захвалимо што у таквом једном најтежем тренутку за њих они смогну снаге да кажу то 'да' и да један живот продужи шест живота и колико знам, свих шест пацијената су добро“, истиче др Тодорчевић.

Тимови за трансплантацију у Ургентном центру и клиничком центру Србије су увек спремни. Постоје тим за кадаверичну донацију који је потпуно одвојен од тимова за трансплантацију и сваки тим има свог координатора, објашњава докторка.

„Оног тренутка када добијемо то чувено да, ми крећемо. Обавештавају се координатори тимова за трансплантацију, они организују даље службу, увек је све организовано. Ми смо већ уиграни, урадили смо преко 70 трансплантација у последњих 10 година, тако да од прошлог јула ово је десета трансплантација јетре“, наглашава саговорница Ане Стаменковић.

Због пандемије коронавируса број трансплантација је због паузе био знатно мањи, али од јула прошле године је настављено и већ је извршена десета трансплантација јетре.

Милан Крајиновић напомиње да није ни сањао да може да му затреба неки орган. „И желим да поручим грађанима да ово свима може да се деси и да свима може да затреба орган.“

Нико не помишља да ће му у тридесетим годинама можда затребати орган, додаје др Тодорчевић. У овом тренуку негде око 50-60 људи у Србији чека само на трансплантацију јетре, што је у односу на број становника велики број, али како истиче докторка, надају се да ће бити још донора и да ће се наставити са успешним трансплантацијама.

„Немамо довољно донора, нажалост, и то је оно што нас спречава да имамо више трансплантација. Треба грађани да виде колико се људима промени живот, ово што је Милан рекао, да се он после седам дана већ осећа као нов човек. То се одмах види“, напомиње докторка.

После извршене трансплантације, већ од нутог дана почиње се са рехабилитацијом која траје у зависности од тога како се пацијент опоравља и какве су његове могућности.

Конкретно за трансплантацију јетре потребан је велики тим.

„Имамо прво тим који припрема пацијенте за трансплантацију јетре, затим у тиму учествују и гастроентеролози који припремају пацијенте, хирурзи, анестезиолози, комплетно медицинско особље, анестетичари, инструментари и помоћно медицинско особље, као и комплетно медицинско особље после на одељењу трансплантације када их пратимо постоперативно“, објашњава др Тијана Тодорчевић.

Такође, пацијентима који су добили нови орган је потребан надзр 24 сата у интензивној нези јер је првих неколико дана критично и потребно је да анестезиолози буду све време укључени у праћење постоперативног тока.

Током целе 2024. године било је девет сагласности породица, а у овој већ 10 захваљујући којима је доста спасених и продужених живота. У овом тренутку у Србији на трансплантацију чека око 1.800 наших грађана и одраслих и деце.