Зачарани круг хипохондрије – колико умишљамо, а колико смо стварно болесни
Истраживање Еуростата показало је да су Срби други највећи хипохондри у Европи, јер преко милион становника код лекара опште праксе оде десет и више пута годишње. О томе када брига о здрављу постаје опсесија, и како се хипохондрија може лечити, за РТС је говорила психотерапеуткиња Анђела Леков.
Чест одлазак код лекара постаје проблем када почне да нарушава квалитет живота и благостање. Ту бригу, како наводи психотерапеуткиња Анђела Леков, карактерише немогућност одвајања од идеје да смо већ болесни, да имамо неку неистражену болест и да је неопходно да изнова и изнова посећујемо лекара, са идејом да ћемо некада потврдити постојање те болести.
Лекари у домовима здравља тврде да је 90 одсто долазака пацијената непотребно и да није реч само о старим људима.
„Људи тешко прихватају чињеницу да оду код психотерапеута или психолога, баш када им лекари сугеришу да је то потребно, зато што постоји дубоко уверење да они имају неко медицинско стање које је потребно потврдити“, објашњава гошћа РТС-а.
Додаје да се хипохондрија може јавити у било ком животном добу: „То може да се деси, неретко се деси након неког смртног догађаја, или када је неко болестан, па та анксиозност доведе до тога да и ми преиспитујемо и своје здравље“
„Хипохондрија подразумева стање у коме човек бива уверен да има болест која није откривена. Такође страхује неретко, да може бити болестан у неком даљем периоду живота“, додаје Леков, и истиче да је у питању интензивна психолошка патња.
Каже да је први критеријум за утврђивање хипохондрије небројен одлазак код лекара одређене особе. Такође, људи који пате од хипохондрије су неповерљиви, а и ригидни у својим ставовима односно мишљењу.
Повезаност са анксиозношћу
Највећи проблем код хипоходрије, како наводи Леков, је то што људи тумаче симптоме – нетачно. Јако је, каже, заступљено и „гуглање симптома“ што може да повећа проблем и људи бивају преплављени анксиозношћу и траже обично мишљење више лекара.
„Клијенти често долазе са идејом да имају кардиоваскуларне сметње, сметње са дисањем, са стомаком… Често је на жалост у питању то да главобољу и вртоглавицу повезују са туморима“, навела је психотерапеуткиња.
Говорећи о лечењу хипохондрије, Леков каже да се то стање лечи психотерапијом и ако треба – додатно лековима. Време излечења углавном је индивидуална ствар и зависи најпре од клијентовог одговора на прописану терапију као и од врсте терапије.
Коментари