Званично препознат нови тип дијабетеса, од ког болује најмање 20 милиона људи

Упркос томе што је нови тип класификован под бројем пет, заправо постоји више од десет различитих типова дијабетеса. Класификација није тако уредна као што би се рекло по нумерацији.

Стога није лоше објаснити различите типове дијабетеса, са информацијама о томе шта их узрокује и како се лече.

Тип један

Дијабетес типа један настаје када имуни систем грешком напада ћелије панкреаса које производе инсулин. Ова аутоимуна реакција може се јавити у било ком узрасту, од детињства до старости.
Није повезан са исхраном или стилом живота. Уместо тога, вероватно је резултат комбинације генетске предиспозиције и утицаја из околине, попут вирусних инфекција.

Лечење захтева доживотну терапију инсулином, путем инјекција или пумпи.

Мали број људи који се суочавају са ниским нивоима шећера у крви (хипогликемијом) могу добити нове ћелије које производе инсулин из панкреаса донора. Код многих то смањује потребу за инјекцијама инсулина, а неки чак могу у потпуности престати да их користе.

Такође, десетине људи су до сада примиле трансплантате добијене из матичних ћелија, што је ефективно „излечило” њихов дијабетес, иако је и даље потребно узимати јаке имуносупресивне лекове. Ова терапија још увек није широко доступна.

Тип два

Дијабетес тип 2 је најчешћи облик овог обољења и често је повезан са високим индексом телесне масе (БМИ). Међутим, може се јавити и код особа нормалне телесне тежине, нарочито оних са јаком генетском предиспозицијом.

Одређене етничке групе, укључујући људе јужноазијског, афричког и карипског порекла, имају већи ризик – чак и при нижој телесној тежини.

Повећање производње инсулина може помоћи у контроли нивоа шећера у крви. Неки лекови повећавају производњу инсулина из панкреаса, док други побољшавају осетљивост тела на инсулин.
Примера ради, метформин, који користи стотине милиона људи широм света, побољшава осетљивост на инсулин и смањује производњу шећера у јетри.

Постоји на десетине различитих лекова за регулисање шећера у крви код дијабетеса типа 2, а прилагођавање терапије сваком појединцу значајно побољшава здравствене исходе.

Гестацијски дијабетес

Овај облик дијабетеса се развија током трудноће, обично између 24. и 28. недеље. Узрокован је хормонским променама које смањују осетљивост тела на инсулин.

Фактори ризика укључују прекомерну тежину, породичну историју дијабетеса и рађање крупне бебе у претходној трудноћи.

Особе пореклом са Блиског истока, јужне Азије, као и црнци и људи афричко-карипског порекла имају већи ризик од гестацијског дијабетеса. Старост је такође фактор, јер се осетљивост на инсулин смањује с годинама.

Лечење укључује промене у исхрани и физичку активност, таблете или инсулин.

Ређи облици дијабетеса

Постоји најмање девет подтипова дијабетеса који укључују ретке генетске облике, понекад изазване само једном генетском променом. Други могу бити изазвани лечењем, као што су операције или употреба лекова попут стероида.

Неонатални дијабетес јавља се веома рано у животу. Неке генетске промене утичу на то како се инсулин ослобађа из панкреаса. Неки људи и даље производе сопствени инсулин, па се могу лечити таблетама које помажу ћелијама панкреаса да ослобађају инсулин.

Дијабетес зреле доби код младих, познат као MODY (Maturity Onset Diabetes of the Young), појављује се касније у животу и повезан је са генетским променама. Постоји неколико различитих генетских варијација – неке утичу на то како ћелије панкреаса препознају шећер, док друге утичу на сам развој панкреаса.

Дијабетес типа три-Це је другачији. Узрокован је оштећењем панкреаса. На пример, људи који имају рак панкреаса могу развити дијабетес након што им се уклоне делови панкреаса. Такође се може јавити након панкреатитиса (упале панкреаса).

Особе са цистичном фиброзом такође имају повећан ризик од развоја дијабетеса. Овај облик се назива дијабетес повезан са цистичном фиброзом. Ризик се повећава са годинама и врло је чест – око трећина особа са цистичном фиброзом развије дијабетес до 40. године.

Тип пет

Овај новопрепознати облик дијабетеса повезан је са неухрањеношћу у раном животном добу. Дијабетес тип пет чешће се јавља у сиромашнијим земљама, а погађа око 20–25 милиона људи широм света.

Људи са овим типом дијабетеса имају ниску телесну тежину и мањак инсулина. Међутим, тај недостатак инсулина није узрокован имуним системом. Уместо тога, тело можда током детињства није добијало одговарајућу исхрану која би омогућила нормалан развој панкреаса.

Истраживања на глодарима показала су да исхрана са ниским садржајем протеина током трудноће или адолесценције води ка слабом развоју панкреаса. Ово је познато већ много година. Мањи панкреас је фактор ризика за различите облике дијабетеса – у суштини, то значи мањи број ћелија које производе инсулин.

Дијабетес је термин за низ стања која доводе до повишеног шећера у крви, али се основни узроци разликују. Разумевање конкретних типова дијабетеса које особа има кључно је за пружање адекватне терапије.

Како медицинска наука напредује, тако се развија и класификација дијабетеса. Препознавање дијабетеса повезаног са неухрањеношћу као типа пет ће подстаћи дискусију, што је први корак ка бољем разумевању и квалитетнијој нези – посебно у земљама са ниским приходима.