Како да нас храна не убије

Студија Фондација „Освалдо Круз“ из Рио де Жанеира нашла је да би се у земљама попут Сједињених Држава и Велике Британије чак свака седма смрт могла приписати исхрани са много индустријске хране.

Истраживачи су упоредили податке из осам земаља, посебно оне о исхрани и смртности.

Нашли су, кажу, јасну везу – што се више калорија уноси кроз индустријску храну, то већи ризик од преране смрти.

Едуардо Нилсон, нутрициониста-епидемиолог из ове фондације, за Дојче веле каже да су досадашња истраживања била преуска јер су посматрала поједине намирнице. „Морамо да погледамо матрицу целе исхране", наводи он.

Шта је „ултраобрађена храна"

У Бразилу се већ ради на промоцији здравије исхране. Универзитет у Сао Паулу поделио је храну у четири групе.

Прва је (скоро) необрађена храна, рецимо свеже воће, поврће, свеже месо, јаја. Друго су обрађени додаци попут неких уља, соли, шећера. У трећој групи су конзервирано воће и поврће, сухомеснато, хлеб, сир.

У четвртој групи, такозваној „ултраобрађеној храни“, је све оно што се справља индустријски уз деривате од масноћа, густина и протеина, уз додавање вештачке боје, појачивача укуса и конзерванса.

У тој „злогласној“ групи су аутоматски и чоколаде, газирана и енергетска пића, готова храна, заслађени јогурти па и неке пахуљице од житарица.

Превише обрађена храна у сленгу се често зове "junk food“ („ђубре“) и свако зна да са њом не треба претеривати. Али, многи то не поштују.

Овакве намирнице повезане су са 32 болести или утицаја на здравље, од гојазности преко дијабетеса и срчаних обољења, све до тумора и когнитивног попуштања.

На Медитерану је боље

Од осам земаља које су поредили бразилски научници, управо оне у Латинској Америци имају најмањи удео исувише обрађене хране у исхрани становника. Следствено, мање је и превремених смрти, тврде научници.

На супротном полу су англосаксонске земље – Аустралија, Канада, Британија и САД.

„Није изненађење што су земље које имају развијенију културу исхране отпорније на ултраобрађену храну па су задржале здравије навике“, каже нам Нилсон.

„Причамо овде о Јапану, Италији, Француској, начелно о медитеранским земљама“, додаје. Слично је, каже, у Бразилу чија се кухиња темељи на пиринчу, пасуљу, салати, воћу и неким изворима протеина.

Порез на шећер?

А опет, није лако – а често ни јефтино – јести увек здраво. Нилсон и његова група истраживача зато се залажу да се ствари обрну, то јест да државе подрже здравију исхрану.

Да се, рецимо, јаче опорезују зашећерена храна и пића. „У Бразилу смо као део реформе исхране увели нулту пореску стопу за свежу или минимално обрађену храну“, каже он.

Пољопривредници се пак подстичу да гаје разноврсне културе. Органска производња укључена је у испоруку оброка за школске кантине.

„Све земље би требало да предузму слично јер су докази врло убедљиви“, каже бразилски научник.

Први потези у САД

Утицајем исувише обрађене хране бави се и амерички Национални институт за здравље.

Суочени са могућом променом политике и критикама, неки произвођачи сами избацују синтетичке фарбе и друге адитиве.

Америчка управа за храну и лекове прошле седмице апеловала је на произвођаче да „замене петрохемијске боје природним састојцима зарад добробити америчке деце, баш како се већ ради у Европи и Канади“.

То је у складу са политиком коју је најавио амерички секретар за здравство Роберт Ф. Кенеди Млађи.

Има и побуна. Рецимо, фирма „Џенерал Милс“ пробала је да пређе на природне боје у пахуљицама за доручак, али се вратила вештачким – због протеста муштерија.

У понедељак (28. април) су два гиганта у производњи иднсутријске хране, "PepsiCo" и „Келог“, најавили да ће избацити неке синтетичке адитиве из производа.