Откривена прва масовна гробница из периода Јустинијанове куге и прве забележене пандемије

Налази, објављени у фебруарском броју часописа Journal of Archaelogical Science, нуде оно што истраживачи описују као редак емпиријски увид у мобилност, урбани живот и рањивост становништва погођеног овом пошасти.

ДНК узорци узети са тела из масовне гробнице у Џерашу, у данашњем Јордану, показују да гробница представља „јединствени погребни догађај“, а не уобичајено, постепено ширење кроз време карактеристично за традиционална гробља, наводи тим који је прошле године идентификовао бактерију jersenia pestis као узрочника куге.

Ново истраживање фокусирало се на саме жртве – како су живеле, колико су биле подложне болести и зашто су се налазиле у Џерашу, регионалном трговачком средишту и епицентру пандемије која је беснела од 541. до 750. године.

„Раније приче су идентификовале узрочника куге. Локалитет у Џерашу претвара тај генетски сигнал у људску причу о томе ко је умро и како је један град доживео кризу“, рекла је Рејс Ђијанг, главна ауторка студије и ванредна професорка на Одсеку за глобалне, еколошке и геномске здравствене науке Универзитета Јужне Флориде.

„Пандемије нису само биолошки догађаји, већ и друштвени. Повезивањем биолошких доказа са тела са археолошким контекстом, можемо да видимо како је болест утицала на стварне људе у њиховом друштвеном и еколошком окружењу. То нам помаже да пандемије у историји разумемо као стварна искуства људског здравља, а не само као епидемије забележене у текстовима“, наводи Ђијанг.

Рад је резултат сарадње мултидисциплинарног тима археолога, историчара и генетичара са Универзитета Јужне Флориде, Универзитета Флорида Атлантик и Универзитета у Сиднеју, при чему су Ђијанг и њен тим анализирали ДНК извађен из зуба.

Утврђено је да жртве припадају разноврсном демографском спектру, што, према њеним речима, указује на то да је углавном мобилна популација била заједно и практично заробљена на једном месту због болести, слично као што је путовање стало током пандемије ковида.

„Људи се крећу. Они су пролазни и рањиви, и обично су расути. Овде их је криза окупила“, рекла је Ђијанг, додајући да су древне пандемије цветале у густо насељеним градовима обликованим путовањима и променама у окружењу.

Ископавања су открила да је у гробници на хиподрому у Џерашу сахрањено више од 200 људи. Џераш је познат као „Помпеја Блиског истока“ због очуваних грчко-римских рушевина. Ђијанг је рекла да су жртве биле и мушкарци и жене, стари и млади – „људи у најбољим годинама и тинејџери“.

„У то време било је робова, плаћеника, разних људи, а наши подаци су у складу са тим да је реч о пролазној популацији. То није ништа ново“, додала је научница.

Ђијангова је истакла да истраживање открива и друге паралеле са савременим пандемијама, нарочито са ковидом, који је Доналд Трамп у раним фазама називао „преваром“.

„Постоји читава школа мишљења која тврди да се прва пандемија уопште није догодила. Они који негирају тврде да, ако погледате пописне податке, становништво није доживело колапс као током Црне смрти; ако посматрате економске показатеље, не видите ништа; ако проучавате мапе густине насељености, не уочавате поремећај. А уз то, нико није пронашао масовну гробницу“, рекла је професорка.

„Али прву кугу је заправо много лакше размрсити него ковид. Имамо jersinia pestis као узрочника; имамо масовну гробницу и тела – чврсте доказе да се то догодило. Да ли су се друштво или институције распале, то је посебно питање. Болест може да хара, а да не мора нужно да дође до револуције, побуне или промене режима да би се доказало да се заиста догодила“, закључила је Ђијангова.