Читање бајки кључно за развој говора код деце

„Ако желите да вам дете буде интелигентно, читајте му бајке. Ако желите да буде веома интелигентно, читајте му још бајки", речи су Алберта Ајнштајна. 

Колико је важно читати деци?

– О овој теми треба чешће причати у јавности, много је важно. Први учитељи и узори деци су родитељи и њихова одговорност је да деци што више читају од раног узраста. Знамо да деца уче да читају и да пишу поласком у предшколску установу, односно школу, међутим родитељи су ти који треба у раном узрасту да крену деци да развијају љубав према књизи и према читању.

Примера је разних, има студија које показују да трећина родитеља не чита уопште и нема навику да чита деци, трећина чита умерено и једна трећина чита, да кажем, константно. Примери су у пракси показали, а не само у пракси, студије које су извођене да деца којој су родитељи читали бајке и приче прилагођене њиховом узрасту су много брже напредовала и у говорном и у когнитивном развоју на плану социјализације, понашања, емотивног развоја, развоја емпатије према другима, богатила су речник, развијала машту, логичко мишљење и много лакше су овладавала вештинама читања и писања пред полазак у школу.

Када почети са читањем?

– Неко право време може да буде и индивидуално, међутим савети су и препоруке да то буде у том раном узрасту већ са пар месеци након рођења бебе.  Зашто? Зато што дете смирује глас родитеља који му чита, а онда дете обраћа пажњу шта родитељ чита и полако почиње да разуме, у узрасту од годину, две дана оно што родитељ чита.

Литературе заиста има много на нашем поднебљу, заиста има тих лаганих, једноставних, практичних сликовница од две боје, црно беле или контраст две боје црвена, бела, где су на сликовницама за прво упознавање са књигама деци довољне једна слика – воће, поврће, домаће, дивље животиње, људи, примери из окружења. Дакле, родитељ полако уводи дете у свет књига. На тај начин дете врло рано почиње да развија ту љубав и потребу за књигом и за читањем.

Колико дневно читати деци књиге? 

– Пошто увек говоримо како немамо времена, можда је најбоље у неким вечерњим сатима кад је иначе деци природно да одмарају и тада су најмирнији. Родитељ да пронађе неких 15 минута, пола сата и да то постане нека навика свакодневног читања где ће дете стицати нова знања, проширивати своја искуства и ту љубав према књизи преносити на даље будуће школовање.

Скоро 80 одсто будућих првака има проблема са говором, чекаонице за преглед код логопеда су пуне, како смо дошли до овог проблема?

– Могуће да је један од разлога јер стално у разговору и раду са родитељима и њиховом децом ми уочавамо да родитељи можда у данашње време немају довољно времена да разговарају са својом децом, да им се обраћају мање него што је то био случај раније. Сада су деца више изложена неким другим дигиталним садржајима. Много раније улазе у тај  неки свет неких непримерених активности и садржаја који њима у том узрасту нису подстицајни за развој говора. И ту негде се одлаже природно, нормално, очекивано проговарање око прве године. Родитељ је главни учитељ и он треба да схвати како треба и да он мора да мења себе да би децу подстакао да на време и благовремено развијају говор.

Како да родитељи уоче да дете има проблем?

– Родитељи обично када деца напуне две три године примете да је то кашњење озбиљније. Међутим неки родитељи већ на узрасту детета од годину дана примете прве знаке, да дете не реагује на њихов позив, да нису развили код детета реакцију на њихов глас, њихов говор. Да дете не обраћа пажњу на дешавања у окружењу, да се дете бави неким својим унутрашњим поривима,да не проговара око прве године, да се не обраћа родитељима, да не креће гестовна и говорна имитација. Кад год родитељ на том раном узрасту примети кашњење, треба да потражи помоћ логопеда.