Може ли Србија да остави пушење или ће цех за здравље и даље бити највећи у региону
У Србији се Национални дан без дувана ове године обележава под слоганом „Остави пушење“. Иако је познато да је конзумација дувана водећи узрок смртности у Србији, пуши више од трећине становништва. Србија је једина земља у Европи где још увек не постоји закон који забрањује пушење у свим затвореним јавним просторима, укључујући ресторане. Анђелка Грујичић из Центра за промоцију здравља Градског завода за јавно здравље Београда рекла је за РТС да су уз едукацију, потребне законске промене, али и доследна примена, контрола и казне.
Петнаест година је прошло, откако је донет Закон о заштити становништва од дуванског дима. Министарство здравља најављује да ће до краја године бити донет нови закон који ће забранити пушење у свим затвореним јавним просторима. Међутим, до данас то није спроведено.
Можете ли навести пример како је то успешно решено у другим европским земљама?
– Друге земље то решавају тако што имају читав пакет мера који је донет на државном ниво. Спроводи се синхронизовано, дуги низ година, са подједнаком упорношћу, праћењем резултата и то води ка позитивним резултатима.
Код нас су те мере донете на неки начин парцијално, још мање су се доследно примењивале и пратили резултати, па је то довело до овог стања.
Практично стагнирамо са процентом броја пушача.
Оно што је најважније код тих мера је да се млади не увуку у проблем зависности. Како то решити?
– Исти је пут, од едукације и даље. Едукација, међутим, није довољна, иако јој ми као лекари дајемо велики значај и свакодневно се тиме бавимо.
Када све друге околности не подржавају едукацију, тешко је само од ње очекивати резултате.
Уз едукацију потребне су и законске промене, као и доследна примена закона, контрола и казне.
Такође, потребно је да се повећају цене цигарета, јер су у Србији и даље значајно јефтине у поређењу са западном Европом. Безлична паковања, упозорења, сликовна и текстуална – све то мора бити истовремено.
Кампање за борбу против пушења такође су важне, али немамо ни једну значајну кампању већ више од 15 година. Чини се да је ова тема „испод радара".
Једина смо земља где је дозвољено пушење у угоститељским објектима.
– Једна од веома ретких, да. У многим земљама, као што је Црна Гора, закон о забрани пушења у затвореним угоститељским објектима донет је пре неколико година, а недавно и у Босни и Херцеговини.
Остајемо и у региону усамљени у овом тренду.
У Америци, где се већ деценијама спроводе те кампање, имамо јасне показатеље и економске и здравствене. Је л' тако?
– Сви научни докази, а и економски, указују на то колики су бенефити од престанка пушења. Постоје обољења где је пушење директан и доминантан фактор ризика, па долази до пада оболелих од рака плућа и кардиоваскуларних болести.
Тиме се трошкови лечења смањују, што представља значајан економски бенефит за одређена друштва.
У САД је за 50 одсто смањен број пушача и исто толико је смањен број оболелих од рака плућа.
– Наравно, знамо да је за девет од 10 случајева обољења од рака плућа директно одговорн дуван. Директан пад броја оболелих је сразмеран са бројем пушача.
Не препознаје се, такође, довољно да је пушење еколошки проблем.
Пушење је велики еколошки проблем и чињеница је да се то не потенцира довољно. Сматра се да су продукти пушења доминантни физички загађивач простора наше планете.
Око 38 одсто отпада на целој планети припада остацима дуванских производа. Као посебан фактор се истиче и отпад од електронских цигарета, које су посебно ризичне.
Морамо да укажемо да није само отпад који настаје пушењем. Производња дувана представља велики еколошки фактор ризика, као и транспорт, загађивање земљишта на којем се узгаја дуван, емисија дима у ваздух. И један су од водећих узрока пожара.
Шведска је смањила број пушача на мање од 10 одсто. Подаци из Турске показују да је значајно смањен број пушача, где је забрањено да се цигарета појављује на филму, у серијама, па чак и у позоришним представама. Посредна реклама је много ефективнија. Код нас скоро у свакој позоришној представи видимо да глумци пуше на сцени. Да ли може код нас на то да се утиче?
–Добро је питање, то се и ја питам. То би такође регулативом морало да се обезбеди. Са друге стране, мора да се покрене нека иницијатива да би се таква регулатива донела. То није само наш проблем. И у свету постоје слични проблеми.
Нетфликс је био критикован од одређених тела и невладиних организација јер форсира пушење у својим серијама и филмовима.
Од 2019. године, када је иницијатива покренута, нису се много ствари промениле. Иако је донета одлука да би требали да смање појављивање цигарета и пушења у програмима, ипак су се прилично оглушили и увек изврдавају иницијативу.
Код нас је то такође веома присутно. Утицај кроз кинематографију, играну продукцију, на младе посебно, изузетно је велики. Мера би била веома значајна.
За оне који желе да престану да пуше, где могу да се јаве? Да ли ми имамо довољан број саветовалишта?
– Нажалост, не. Мрежа саветовалишта је прилично утихнула. Била је базирана на људима који су давно почели да раде на проблему. Како су се повукли, тако су и саветовалишта смањила своје капацитете.
Треба да радимо на појачању саветовалишта и стручне подршке људима.
Из података и истраживања здравља становника, само трећина пушача добила је савет од свог лекара да треба да престане да пуши. Постоји телефон на сајту Института за јавно здравље „Батут" где људи могу да се јаве.
Коментари