Осам најопаснијих бактерија отпорних на антибиотике

Најновији подаци нису охрабрујући. Појава неколико врста бактерија отпорних на лекове представља озбиљан проблем за здравствене системе широм света, посебно у земљама са средњим и ниским приходима.

Процењује се да је бактеријска антимикробна резистенција (АМР) директно одговорна за 1,27 милиона смртних случајева на глобалном нивоу у 2019. години и може бити повезана са укупно 4,95 милиона смртних случајева, показују подаци Светске здравствене организације (СЗО).

Разлика између отпорности на антибиотике и отпорности на антимикробне лекове

У овом тексту фокусираћемо се на отпорност на антибиотике. Али, можда сте чули за термин антимикробна резистенција (АМР).

АМР се односи на све врсте микроорганизама – ситне живе организме, која укључује бактерије, али и паразите, вирусе и гљивице – који су се адаптирали да одоле уобичајеним медицинским третманима.

Једноставно речено, лекови више не делују као раније, а ми се боримо да пронађемо нове који ће лечити болести. Чак и уобичајене инфекције, попут уринарних инфекција, могу постати смртоносне ако се не лече.

Како СЗО рангира опасне бактерије

Светска здравствена организација прати и рангира бактерије према различитим критеријумима, као што су стопа смртности, учесталост инфекција, „здравствени терет“ који не води смрти, тренд отпорности, преносивост, могућности превенције, могућности лечења, доступност нових лекова у развоју.

Бактерије добијају оцену по сваком критеријуму, а затим се рангирају. Листа за 2024. укључује две десетине приоритетних патогена.

1. Клебсијела пнеумоније (klebsiella pneumoniae)

Клебсијела је врста бактерије која се налази у цревима и људској столици. Може изазвати упалу плућа, инфекције крвотока, ране или места хируршких интервенција, али и менингитис, уколико уђе у нервни систем.

Може постати такозвана „супербактерија“, која брзо се шири и постаје отпорна на већину доступних лекова. Посебно је отпорна на карбапенем, тзв. „антибиотик последњег избора“, који се користи када сви други третмани не делују. Такође је отпорна на цефалоспорине треће генерације.

2. Ешерихија коли (escherichia coli)

Попут Клепсијеле, ешерихија коли обично се налазе у цревима људи и животиња, као и у околини, храни и води.

Већина врста те бактерије је безопасна, али неке могу изазвати болести, укључујући дијареју, уринарне инфекције, упалу плућа и сепсу. Током Летњих олимпијских игара 2024. у Француској, примећена је њена висока концентрација у реци Сени.

Отпорна је на цефалоспорине треће генерације, често преписивани антибиотик, који се користи и за лечење полно преносивих инфекција попут гонореје. Такође је отпорна на карбапенеме.

3. Ацинетобактер баумани (acinetobacter baumannii)

Још 2012. године истраживачи су ову бактерију описали као „бактеријског патогена у успону“, повезаног са инфекцијама стеченим у болницама.

Пацијенти са ослабљеним имунолошким системом, или они који су хоспитализовани дуже од 90 дана, имају висок ризик од инфекције. Отпорна је на карбапенеме.

4. Микобактеријум туберкулозис (mycobacterium tuberculosis – TB)

Ова бактерија изазива туберкулозу, потенцијално смртоносну бактеријску инфекцију плућа, због које је 2023. године преминуло 1,25 милиона људи, укључујући и 161.000 особа са ХИВ-ом.

СЗО наводи да је „ТБ вероватно поново постала водећи узрок смрти у свету, три године након што ју је на том месту заменио ковид 19“.

Микобактеријум туберкулозис је отпорна на рифампицин – антибиотик који се користи за лечење туберкулозе и лепре.

5. Салмонела тифи (salmonella typhi)

Салмонела тифи изазива тифус, опасну болест која угрожава живот. Највише погађа људе у регионима са лошом хигијеном и несигурним изворима воде и хране, попут делова Азије, Африке и Латинске Америке.

ЦДЦ процењује да годишње има око девет милиона случајева тифуса широм света. Ова бактерија је отпорна на флуорохинолоне – антибиотике широког спектра, чија је употреба ограничена због озбиљних нуспојава.

6. Врсте шигела (shigella)

Постоје четири врсте шигела: шигела сони (Схигелла соннеи), шигела флекснери (Схигелла флеxнери), шигела бојди (Схигелла боyдии), и шигела дизентерија (Схигелла дyсентериае). Оне изазивају дијареју, болове у стомаку и грозницу.

Шире се преко контаминиране хране и воде, али и током сексуалног контакта са зараженом особом. Ове бактерије су отпорне на флуорохинолоне.

Врсте шигела, које су отпорне на скоро све класе антимикробних лекова, све су распрострањеније и глобално доминантне. Највећи терет болести је у земљама са ниским и средњим приходима, где је хигијена лоша.

7. Ентерококус фецијум (enterococcus faecium)

Ова бактерија живи у цревној флори, познатој и као микробиом. Може изазвати озбиљне болести код особа са дијабетесом или хроничним обољењем бубрега.

Уколико доспе у делове тела изван црева, може изазвати и уринарне инфекције и инфекције нервног система. Отпорна је на ванкомицин – антибиотик који се такође користи за лечење инфекција изазваних стафилококама, које су такође отпорне на лекове.

8. Псеудомонас еругиноза (pseudomonas aeruginosa)

Псеудомонас еругиноза изазива инфекције крви, плућа, уринарног тракта и других делова тела, и то често после операција у болницама.

Ове бактерије су отпорне на више лекова (МДР), укључујући карбапенеме. Инфекције овом бактеријом посебно су опасне код имунокомпромитованих пацијената. Упркос томе што је померена са „критичног“ на „висок“ приоритет, и даље изазива забринутост због свог профила отпорности .