Од хроничне запаљенске болести коже пати углавном млађа популација

Већ 15 година са хидраденитис супуративом живи Ивана Чоловић. Првих шест није знала од чега болује, док коначно није добила дијагнозу. То је, како каже, променило њен живот.

„Породица је такође трпела. Имам двоје деце. Нажалост оне су навикле да мама има то што има, и некако смо се сналазили. Често сам остајала у кревету, нисма могла да фунцкионишем“, наводи Ивана Чоловић.

„Обољене се манифестује променама, које су пре свега локализоване у прегибима: пазушни регион, предео препона, дебелог меса, на којима се јављају чворићи који подлежу гнојењу. Ти чворићи се отварају, гној се излучује у спољашњу средину, и пацијент је стално са тим запаљенским лезијама које су врло болне“, објашњава проф. др Милош Николић, директор Клинике за дерматовенерологију, УКЦС.

Истраживања показују да и дуван може бити окидач за ту болест.

„Пушење је јако повезано са тежином клиничке слике и свакако га треба прекинути, јер 90 одсто пацијената са хидрадентис супуративом су пушачи. Други окидачи могу бити различите бактерије, инфекције, које могу бити окидач ове имунске реакције која доводи до хроничне упале, као и генетска предиспозиција“, напомиње проф. др Мирјана Милинковић Срећковић са Клинике за дерматовенерологију, УКЦС.

Како би се избегле компликације, важно је, поручују дерматолози, да се што раније постави дијагноза и започне са лечењем.

„Имамо различите форме болести. Блаже форме могу да се држе и локалном антибитском терапијом и повременом антибиотском системском терапијом, која има против упално деловање. Али за средње тешке и тешке форме болести не можемо стално користити антибиотике. Иновативни лекови, такозвана, биолошка терапија коју имамо већ шест година, на позитивној листи Републичког фонда за псоријазу. Имамо је већ више од 10 године за реуматоидни артритис, и за неке хроничне упалне болести црева, али је још увек немамо за хидраденитис супуратива“, додаје порфесорка Милинковић Срећковић.

У Иванином животу све се променило када је укључена у донаторски програм биолошке терапије.

„После 15 година сам коначно успела да одем на годишњи одмор и да уживам у својој породици“, истиче Чоловићева.

„Први корак је да базу нас пацијената направимо, да им олакшамо, јер много њих не зна да је оболело“, напомиње Предраг Кировски, председник Удружења пацијената са хидраденитис супуративом.

Како би се смањио терет који ова болест носи за пацијенте, њихове породице, целокупно друштво, важно је да подигнемо свест.