Две трећине људи на свету не уноси довољне количине четири кључна витамина и минерала

Истраживачи са Универзитета Харвард и Универзитета у Калифорнији, заједно са Глобалном алијансом за унапређење исхране кажу да су њихови налази знак за узбуну.

Комбинујући податке из Глобалне прехрамбене базе података (Global Dietary Database) и статистичких модела које су развили, тим је проценио нивое микронутриената у исхрани 99,3 одсто светске популације у 185 земаља.

„Ови резултати су алармантни. Већина људи – чак и више него што се раније мислило и то у свим регионима, земљама и разлитичих прихода – не уносе довољно есенцијалних микронутриената“, наводи Тај Бил из Глобалне алијанске за унапређење исхране.

То недостаци, упозоравају, компромитују здравље и ограничавају потенцијал становништва на глобалном нивоу.

Јод

На врху неадекватног уноса је јод. Кључан за производњу хормона тироксин, који обезбеђује нормално функционисање ћелије и виталан је за здравље срца, тежину, развој мозга и других телесних функција.

Јод се највише налази у морским плодовима и млечним производима, а 68 одсто људи не уноси довољно.

Витамин Е

Шездесетседам одсто људи има мањак витамина Е. Највише га има у коштуњавом воћу, семенкама, кокицама и јајима.

Помаже у избацивању и рециклирању отпадних састојака из тела, а важан је у ћелијској комуникацији и обрани тела од инфекција.

Калцијум

Следећи је калцијум, који је нашем телу важан за јаке кости и зубе, као и правилно функционисање срца, мишића и нерава.

Може се наћи у млеку, сиру, зеленишу, а чак 66 одсто људи га не уноси довољно.

Гвожђе

На четвртом месту је гвожђе са 65 одсто људи који га не уносе довољно. Најбољи извор овог минерала су јетра, црвено месо, пасуљ и зелено поврће.

Главни је састојак хемоглобина који служи за пренос кисеоника. Мањак гвожђа доводи до умора, главобоље, као и других здравствених проблема.

Иако постоје нека ограничења у њиховом приступу јер студија није узела у обзир коришћење суплемената, ово је свеобухватан преглед прехрамбених недостатака широм свих старосних доби и полова.

Тим истраживача се нада да ће њихова студија помоћи у побољшавању исхране и постизању избалансираног уноса храњивих намирница, што би довело до свеобухватно бољег здравственог стања светске популације.