Антибиотици будућности се крију у нашим цревима

Бактерије еволуирају много брже него што можемо да развијемо лекове против њих, па су се због тога научници окренули човечјим цревима – врло компетитивној средини која је дом око 100 билиона микроба – како би пронашли састојке да се боре против болести.

Истраживачи у САД су прегледали микробиоме 1.773 особе, анализирајући 444.054 претходно идентификованих протеина за њихов антибиотски потенцијал.

Од 78 обећавајућих кандидата које је тим синтетизовао и тестирао у лабораторији, 70,5 одсто њих је показао способност да се бори против микроба, попут бактерија, што указује да би у будућности могли да се користе као антибиотици.

„Гледамо на биологију на извор информација. Све је само код. Ако бисмо смислили алгоритме који могу да среде тај код, могли бисмо да драстично убрзамо открића антибиотика“, каже Цезар де ла Фуенте са Универзитета у Пенсилванији.

Један од новооткривених протеина који највише обећавају је превотелин-2. Његов учинак против бактерија упоредив је са полимиксином Б, тренутно једним од водећих антибиотика у случајевима против инфекција које су развиле отпорност на друге лекове.

„Ово указује да копање по људском микробиому у потрази за новим класама антимикробским пептидима је обећавајућ пут напред за стручњаке и докторе, а посебно за пацијенте“, наводи Ејми Бат са Универзитета Станфорд.

Има још много посла док не будемо успели да претворимо ове протеине у функционалне антибиотике, али рани резултати су веома обећавајући.

Стручњаци такође кажу да откривени протеини нису грађени као конвенционални антимикробски молекули, што би могло да отвори нове правце и развијању оружја против супербактерија.

„Занимљиво, ови молекули имају другачију структуру од оних које традиционално сматрамо антимикробским. Једињења која су откривена чине нову класу са јединственим својствима која могу да нам помогну у разумевању и проширивању антимикробске листе“, истиче Марсело Торес са Универзитета у Пенсилванији.

Уобичајен начин развоја антибиотика изискује много времена и напора, због чега Де ла Фуенте и његове колеге траже нове изворе антибиотика који могу да буду брже активирани.