Сваке године све гори подаци о пушачима, СЗО: Дуванска индустрија циља на младе

Деца све више користе електронске цигарете и то више од одраслих. „Ту није битно да ли су цигарете, да ли су електронске цигарете, дуван, почели су наргиле и то је све млађа популација. Сматрам да треба максимално стати томе на пут. Имамо психолога који ради са децом, организују се предавања, заједничке радионице”, рекла је Даниела Димеска, директорка Техничке школе „Нови Београд".

„Они виде да је дуван присутан на све стране, да је на сваком кораку доступан у медијима, у музици тако да оно што је њихов проблем, и због чега протестују је та дволичност у нашем друштву. Ако смо за то да се дуван избаци, то би требало да важи за све, а не само за младе којима дођемо па кажемо – Не смеш то да радиш”, каже Горан Зарић из „Мисије Кисеоник“.

Светска здравствена организација упозорава да дуванска индустрија циља на младе, стварајући нове зависнике и дугорочни профит.

„Знамо да је пушење водећи узрок карцинома да изазива кардиоваскуларне болести. Али није овде реч само о здрављу, већ и о имиџу земље. Смањење броја пушача имаће позитиван утицај на здравље, али и на економију земље, јер ће се смањити здравствени трошкови”, објашњава Фабио Скано, директор Светске здравствене организације у Србији.

Лицемерје и економски фактор

Годишњи приход државе од акциза на дуванске производе је око милијарду евра, али су трошкови лечења оболелих пушача и боловања скоро три пута већи, показују подаци Министарства здравља.

„Деведесет посто пацијената који имају карцином плућа су или садашњи или бивши пушачи. То је један огроман глобални проблем, и оно што је интересантно јесте да је највећи фактор ризика управо превентабилан. Престанете да пушите, самим тим смањујете ризик обољевања, смањујете ризик од превременог морталитета. Дакле врло једноставно, са рационалним ставом и са глобалном здравственом политиком, можемо бити врло близу томе”, истиче др Сања Димић Јањић, помоћница директора Клинике за пулмологију УКЦС.

Употреба дувана широм света опада, и то највише у развијеним земљама, док је највише пушача међу најсиромашнијима.

До сада је више од 150 земља у свету усвојило законе о забрани пушења у затвореним јавним просторима. У Србији се још чека.