субота, 30.03.2024, 20:25 -> 20:32
Извор: РТС
Пролеће је поранило, а са њим и муке са поленским алергијама
Сунце и летње температуре и пре краја марта, обрадовали су многе, али су некима задали и муке. Највише проблема имају срчани болесници, па је хитна помоћ имала пуне руке посла. Мање ургентни, али још распростарањенији су проблеми са алергијама. Њих појачава полен који је полетео са дрвећа. На њега је алергична свака пета особа.
Снежанина деца се од рођења боре са атопијским екцемом. Прво је приметила црвенило, перутање и храпавост на кожи, а временом се стање погоршало.
„Када крене пролеће то је запушен нос, кашаљ, то је гребање у грлу, сузење очију, сузење носа. Када је поленизација дрвећа, наставља се на поленизацију трава, поленизацију корова од чега је највише амброзија и пелин. А онда када то престане негде крајем октобра, почетком новембра крећу гриње“, наводи Снежана Шундић.
Алергијска реакција може се догодити одмах или неколико сати након контакта са алергеном и може бити врло бурна. Алергије утичу на квалитет живота и продуктивност.
„Пацијент треба да зна на шта је преосетљив може да прати концентрацију полена у ваздуху. Када је полен на који су они преосетљиви у повишеној концентрацији, када је црвено, да мање бораве на отвореном, смање активности, бављење спортом, да не шетају ујутру и не отварају прозоре ујутру јер је концентрација полена највећа ујутру, већ да то раде поподне“, напомиње проф. др Весна Томић Спирић, руководилац Клинке за алергологију и имунологију Универзитетског клиничког центра Србије.
И мерања показују повишене вредности полена дрвећа.
„Полен тисе, чемпреса, врбе и брезе, нарочито за ове дане викенда, биће у изнад граничних вредности. Најјаче алергено својство има полен брезе, са осталима, као што су полен врбе, јасена, јавора, храста, дуда, бора у унакрсним реакцијама ствара још веће алергијске проблеме осетљивим особама“ – саопштено је из Агенције за заштиту животне средине Србије.
Стручњаци саветују да се са терапијом почне на време – пре него што се развију први симптоми.
„Имамо моћну групу лекова Х1 антихистаминика новије генерације која је врло ефикасна за ране симптоме, међутим кијање, запушеност носа је нешто што представља велики проблем. Када се исцрпе све могућности медикаментозног лечења, ми започињемо специфичну имуномодулаторну терапијску процедуру, у народу више позната као алергенске вакцине”, истиче проф. др Весна Томић Спирић.
На сајту Агенције за заштиту животне средине и на апликацији Полен Србија, можете пратити концентрацију алергена на одређеним местима, и у складу с тим прилагодити терапију и кретање.
Коментари