Још једна студија показала позитивне ефекте вијагре у лечењу Алцхајмерове болести

Анализирајући податке из база података здравственог осигурања заједно са лабораторијском студијом о генетичким и неуролошким ефектима силденафила, лека боље познатог под називом „вијагра“, стручњаци у САД су потврдили потенцијал лека у третирању болести од које ће, како се процењује, до средине века боловати око 140 милиона људи.

Више пређашњих студија показало је да блокатори ензима фосфодиестераза не само да имају способност да појачају проток крви у пенис, већ би могли да спрече неуродегенеративне процесе одговорне за развој деменције.

Овај ефекат није толико изненађујућ, имајући у виду да су инхибитори фосфодиестеразе познати да учествују у путањама нервних сигнала које утичу на неуропластичност, способност мозга да се адаптира зависно од наше интеракције са околином.

Претходна истраживања показала су да лекови попут силденафила смањују вишак фосфорилације „тау“ протеина у нервним ћелијама због које се стварају токсични чворови и тако помажу унапређењу когнитивног здравља и памћења.

Нису све студије дошле до истог закључка, а неке чак нису приметиле никакав ефекат. Због тога су нова озбиљна истраживања прекопотребна како би се боље разумели механизми и ефекат на неуролошком нивоу.

Стручњаци у САД су користили ћелијске културе неурона, створене из матичних ћелија пацијената са Алцхајмеровом болешћу, како би мапирали матаболичку и генетску активност која стоји иза терапеутских ефеката силденафила.

Лабораторијски узгојени неурони стварали су значајно мање нивое „тау“ протеина чак и са додатом већом контрацијом фосфора, потврђујући заштитни ефекат силденафила.

Даље проучавајући ДНК ћелија открили су стотине промена у генској структури, попут оних везаних за упалне инфламаторне процесе, комуникацију између нерава…

Додатне студије свакако ће бити потребне да би тачно одредило како ове суптилне промене могу да утичу на патологију иза Алцхајмерове болести.

Други веома значајан угао новог истраживања био је коришћење вештачке интелигенције у анализирању милиона картона из две велике базе података пацијената, а откривено је међу пацијентима који су узимали силденафил за 30 до 54 одсто била мања преваленција од Алцхајмерове болести.

„Након интегрисања огромне количине података и компјутерске обраде, веома је охрабрујуће видети ефекте силденафила на људске неуроне“, каже доктор Фејжонг Ченг са Геномског центра клинике у Кливленду.

Због све дужег животног века становништва широм света, очекује се да ће се број људи који живе са деменцијом удвостручивати сваких 20 година, а да ће до половине века боловати око 140 милиона људи.