Када родитељи треба да се забрину за слух свог детета

У свету, око 466 милиона људи живи са оштећеним слухом. Најугроженији су старији људи, али је у опасности и око милијарду младих, првенствено због излагања гласним звуцима. У Европи се са тешким оштећењима слуха годишње роди једно до два детета на 1.000 новорођених. О превенцији и лечењу, о томе где је Србија у односу на свет за Дневник је говорио професор Ненад Арсовић, директор Клинике за оториноралингологију и максило-фацијалну хирургију УКЦС.

„Имамо велики број пацијената са оштећењем слуха. Због тога Србија учествује у светском пројекту СЗО са циљем лечења оштећења слуха. Важно је истаћи и да оштећење слуха није невидљиви хендикеп. У оквиру пројекта учествују мултидисциплинарни тимови, од аудиолога, хирурга, дефектолога, логопеда, психолога и сви они који су потребни у лечењу пацијената који имају сензорно-неурална оштећења слуха“, каже Арсовић.

Према његовим речима, Србија не заостаје за светом у овој области. Иако још није уведен национални скрининг програм за оштећења слуха, сва породилишта су снабдевена уређајима који проверава слух код новорођенчади.

Наредни корак је прављење националне базе података о тим оштећењима слуха која се јављају код деце.

Такође, доста је урађено да подизању свести родитеља да постоји могућност да дете не чује или има оштећен слух, па родитељи и сами доводе децу ако виде да није урађен скрининг у породилишту.

„Неки од симптома који могу да укажу на оштећење слуха код детета је када родитељи примете да се код детета слабије развија говор и не реагује на звуке“, објашњава Арсовић.

Велики је број људи којима ослабљен слух утиче на квалитет живота, а што је старија популација то је проценат већи. Директор Клинике за оториноралингологију и максило-фацијалну хирургију наводи да међу одраслом популацијом оштећен слух има 360 од 1.000 људи.