Остадосмо без зуба, слаткиши на трпези од најранијег доба
Зубе оболеле од каријеса у Србији има чак 14 одсто деце узраста 12 до 36 месеци, док више од 80 одсто особа старијих од 25 година пријављује да нема све своје зубе. Узроке треба тражити у избегавању зубарских ординација, али и чињеници да скоро 50 деце у најранијем узрасту конзумира слаткише.
Свега 16,5 одсто грађана Србије старијих од 25 година има све своје зубе, подаци су Института „Батут“. Није боља слика ни код деце – мање од 40 одсто 12-годишњака има све здраве зубе. У месецу у којем се обележава Дан оралног здравља, намеће се питање како да га побољшамо.
Професор Стоматолошког факулета Зоран Мандинић, на почетку гостовања у Јутарњем програму РТС-а, истиче да орално здравље представља нераскидиви део општег здравља и да орална обољења, попут каријеса и пародонталних обољења, могу директно да утичу на опште здравствено стање пацијента.
Лоше орално здравље у Србији
Студија коју је радила Клиника за дечију и превентивну стоматологију, Стоматолошког факултета Универзитета у Београду, показује да је стање такво да чак и најмлађи имају лоше орално здравље.
Подаци из 2020. године указују на то да је 86 одсто најмлађих, тј. деце узраста од 12 до 36 месеци има све здраве зубе.
„To значи да остатак (14 одсто) нема здраве зубе, односно има оболеле зубе од каријеса. Такође, скоро 50 деце у најранијем узрасту конзумира слаткише“, упозорава професор Мандинић.
Те навике и други фактори ризика којима су пацијенти окружени од круцијалног су значаја за настанак овог обољења.
Савремена дефиниција каријеса из 2019. године каже да је каријес породична болест која се зарађује код куће.
Према другој дефиницији каријес је мултифакторијално, незаразно, динамичко обољење које је узроковано бактеријама, односно микроорганизмима денталног биофилма који је бактеријски, а који проистиче из неадекватне исхране и резултира губитком минерала из тврдих зубних ткива и настанком каријесне лезије.
Може ли правилно прање зуба да спречи појаву каријеса
„Хигијена је јако важна, али дечји стоматолози увек апострофирају да поред хигијене, на месту број један мора да буде исхрана. Значи не постоји здрава храна, постоји заправо здрава исхрана, односно, избалансирана исхрана. Нешто што ми, дечји стоматолози, сугеришемо je уоброчавање – три главна оброка и две ужине“, истакао је професор Мандинић додајући да је кључно смањити на најмању могућу меру унос угљених хидрата и „очигледних“ и „скривених“.
Земље Скандинавије одавно су каријес индекс, свелe на најмању могућу меру, где 12-годишњак данас, рецимо у Шведској, има мање од једног болесног зуба.
Нажалост, код нас је то нешто мање од три, указује Мандинић откривајући рецепт колега са севера Европе: „То су решили тиме што апстинирају од узимања слаткиша, током, рецимо, шест дана у недељи, а онда када дође тај седми дан конзумирају слаткише“.
Oног тренутка када се појави прва бела мрља на неком од млечних зуба, то је знак да је дошао до развоја такозване ране каријесне лезије глеђи.
„Та бела мрља је једина фаза каријеса која је реверзибилна. Значи, адекватном исхраном, пре свега адекватним, да кажем, понашањем код куће, без утицаја стоматолога, дакле код куће од стране родитеља, уоброченом исхраном, флорпрофилаксом, могуће је то, да кажем, стање беле мрље превести у здраво ткиво“, наглашава гост Јутарњег програма.
С друге стране, када дође до губитка минерала из тврдих зубних ткива, које доводи до настанка каријесне лезије, та реверзибилна почетна каријесна лезија постаје неповратна, и зуб се мора поправљати, поручује Зоран Мандинић.
Коментари