Знамо шта све може ПМС, међутим, шта када схватимо да имамо предменструални дисфорични поремећај

Тачан узрок ПМДД-а није познат. То може бити абнормална реакција на нормалне хормонске промене које се дешавају са сваким менструалним циклусом. Промене хормона могу изазвати недостатак серотонина.

Серотонин је супстанца која се природно налази у мозгу и цревима која сужава крвне судове, и може утицати на расположење и изазвати физичке симптоме.

Фактори ризика

Иако свака жена може развити ПМДД, под повећаним ризиком могу бити жене са породичном историјом ПМС-а или ПМДД-а и жене са личном или породичном историјом депресије, постпарталне депресије или других поремећаја расположења.

Други могући фактори ризика укључују ниже образовање и пушење цигарета.

Који су симптоми ПМДД-а

Симптоми ПМДД-а се јављају у недељи пре менструације и завршавају у року од неколико дана након почетка менструације. Ови симптоми ометају свакодневне животне задатке. Симптоми ПМДД-а су толико озбиљни да жене имају проблема да функционишу код куће, на послу и у везама са другим људима током овог периода.

Доста тога се значајно разликује у односу на други период током месеца.

Симптоми ПМДД-а могу изгледати као друга стања или медицински проблеми, као што су проблеми са штитном жлездом, депресија или анксиозни поремећај.

Мали број дијагностичких тестова

Осим увида у комплетну медицинску историји и општег физичког и гинеколошког прегледа, постоји врло мало дијагностичких тестова. Пошто постоје симптоми који се тичу менталног здравља, ваш лекар ће можда желети да се тај део додатно провери.

Поред тога, било би добро да водите дневник симптома неколико месеци како би се установила евентуална „шема“.

Генерално, за дијагнозу ПМДД-а морају бити присутни следећи симптоми: Током године, током већине менструалних циклуса, мора бити присутно пет или више од следећих симптома: депресија, бес и раздражљивост, умор, проблеми са концентрацијом, недостатак интересовања за активности у којима се некада уживало, повећан апетит, несаница или потреба за више сна, осећај преоптерећености или да вам је живот ван контроле.

Од осталих физичких симптома најчешћи су надимање, осетљивост груди и главобоља.

У сваком случају, да би се поставила дијагноза ПМДД-а, то треба да укључује симптоме који ремете вашу способност да функционишете у друштвеним, радним или другим ситуацијама, и који нису повезани са другим здравственим стањем.

Како се третира предменструални дисфорични поремећај

Пошто је ПМДД је озбиљно, хронично стање, оно захтева лечење. Неколико од следећих приступа третману може помоћи у ублажавању или смањењу озбиљности симптома ПМДД: Промене у исхрани уз повећање протеина и угљених хидрата и смањење шећера, соли, кофеина и алкохола, редовно вежбање, управљање стресом, узимање суплемената (као што су витамин Б6, калцијум и магнезијум).

Могуће је и да ће вам лекар прописати употребу анти-инфламаторних лекова, селективних инхибитора поновног преузимања серотонина (ССРИ), контрацептивне пилуле.

Код неких жена, тежина симптома се временом повећава и траје до менопаузе. Из тог разлога, жени може бити потребно лечење дуже време. Дозирање лека се може мењати током лечења.

Уколико у тексту препознајете своје рапосложење у данима пред менструални циклус, јавите се лекару, и посаветујте се који пут олакшања тегоба и лечења је за вас лично најбољи.