Ризик за компликације сведен на нулу – нова метода интервенција код најтежих каротидних болести на Институту Дедиње

Новом методом, која се састоји од успоравања повратка крви у мозак након операције каротиде, ризик од можданог удара или других неуролошких компликација је смањен на минимум. Творац методе, васкуларни хирург Института Дедиње професор Ненад Илијевски, и тим стручњака оперисали су данас 16 пацијената.

У Институт за кардиоваскулатрне болести Дедиње, долазе стотине грађана из Београда и целе Србије, али и региона, на прегледе, дијагностику, интервенције.

„Одлично је, све како треба, особље супер, лекари прави, све је добро", рекао је Драгољуб Карић који има 70 година, и који би требало да изађе из болнице за два дана.

„У петак сам дошла, све су нам објаснили, сместили нас, узимали анализе, објашњавали шта се ради", каже Стајка Никетић (73) која такође очекује да убрзо оде кући.

Сви пацијенти су под будним оком сестара и лекара Института. Неколико сати после интервенције, из интензивне неге сви прелазе на Одељење.

„Све је прошло како треба, ми смо применили своју технику, исхемијског посткондишининга, то је посебна техника. Нема смртности, нема шлогова за време операције, нико је на свету никада није радио. Ова је операција резервисана за најтеже облике каротидне болести, за оне пацијенте код којих је проценат сужења највећи могући, има више артерија које доводе крв у мозак, и то су пацијенти који су под највећим ризиком да им се за време операције шлог деси. Користећи ову технику ми смо свели ризик на нулу", изјавио је проф. др Ненад Илијевски, директор Клинике за васкуларну хирургију Института Дедиње.

„Ово је велики дан за српску васкуларну хирургију, пре свега за професора Илијвеског који је створитељ ове методе, која је показала изузетне резултате, и коју ми на велико инаугурушемо са 16 операција у кући у којој је настала, готово да неће бити месеца без нове хируршке процедуре и новог иновативног лечења кардиоваскуларних болести, ми смо сада у потпуним разумним оквирима листа чекања, овим и сличним методама још ће то брже ићи", објашњава проф. др Милован Бојић, директор Института за кардиоваскуларне болести Дедиње.

Грађани Србије највише оболевају и умиру од кардиоваскуларних болести. Пролећне температуре, када им време није донеле су пуне руке посла и запосленима у Институту. У наредних месец и по они су дежиурна установа за сва хитна кардиолошка, васкуларна и у случају потенцијалних трансплантација.