Институт „Дедиње“ уводи још једну нову методу у лечењу срчаних аритмија

У Институту за кардиоваскуларне болести „Дедиње“, први пут у Србији, новом методом – енергијом пулсних таласа – код троје пацијената са атријалном фибрилацијом, биће поправљен срчани мишић. Ова метода примењиваће се код пацијената који имају специфичне аритмије и којима због тога може да буде угрожен и живот.

На Институту „Дедиње“ кардиохирурзи заједно са колегом из Немачке улазе у операциону салу да енергијом пулсних таласа оперишу троје пацијената са атријалном фибрилацијом старости од 45 до 70 година. Доктор Милисав Томовић, начелник Одељења електрофизиологије и електростимулације Института „Дедиње“, подсећа да је претходне недеље урађено 16 криобалонских аблација у циљу лечења пацијената који имају поремећај срчаног ритма.

„Ово што радимо данас је нешто што је комплементарно са овом методом с обзиром да све раније технологије су обухватале или загревање срчаног мишића или хлађење срчаног мишића и тиме доводећи до електричног оштећења његове функције, спречавајући могућност да се створи или одржава аритмија. Сад, с обзиром да та технологија постоји једна и друга јако дуго, увек постоји ипак нека бојазан колико су оне сигурне и да ли су довољно ефикасне“, додаје др Томовић.

Научници су открили нову технологију, названу енергија пулсних таласа која ће данас бити промењена на Институту „Дедиње“. Она у суштини није термална технологија и не доводи до промене температуре ткива, али има високу специфичност за срчани мишић, објашњава гост Дневника.

„Тако да је показано да ми можемо да онемогућимо електричну функцију самог срчаног мишића без могућности оштећења или смањења на најмању могућу меру оштећења околних структура, као што су нерви и крвни судови, и поготово једњак који се налази баш блиско са левом преткомором у којој и вршимо интервенцију“, напомиње др Томовић.

Ово је нова технологија која се у свету користи највише три године и тек сада почиње да се развија, али оно што је установљено у студијама, у суштини је безбедна, а можда и ефикаснија интервенција и траје краће.

Срчне аритмије нису редак проблем, а у нашој популацији је један од најчешћих кардиоваскуларних стања које некада може да угрози и живот пацијената.

„Нису сви пацијенти погодни да им се уради интервенција, али великом броју пацијената можемо да помогнемо, поготово оним болесницима којима аритмија смета и онемогућава их у свакодневном животу“, наглашава др Милисав Томовић, начелник Одељења електрофизиологије и електростимулације Института „Дедиње“.