Лекари Института „Дедиње“ раде пуном паром како би смањили листе чекања

На Одељењу електрофизиологије Института „Дедиње 1“, у неколико соба леже пацијенти који су били на програму, имају од 38 до 72 године.

„Урадили су аблацију плућних вена, са криогеном терапијом, јуче је урађена, данас идем кући“, каже Горан Филиповић из Београда.

„Од маја ове године сам чекао интервенцију, имао сам неправилан рад срца, аритмију, тахикардије, и дијагностикована ми је атријална фибрилација“, наводи Александар Ивковић, такође из Београда.

Због здравственог проблема који може и живот да им угрози, код чак шеснаесторо пацијената урађена је криобалон катетерска аблација.

„То је једна метода којом се перкутаним путем из препонске вене улази у срце, односно у леву преткомору и уништавају фокуси који стварају или спроводе аритмије, у овом случају ту најчешћу аритмију, атријалну фибрилацију, која у суштини и највише оптерећује службе хитне помоћи и опште болнице“, објашњава начелник Одељења електрофизиологије на Институту „Дедиње“, др Милосав Томовић.

Пацијенти са том врстом аритмије не могу редовно да раде, замарају се, некада болест не даје симптоме, а слаби срце, а некада долази и до стварања тромба, и срчаних и можданих удара.

„То није само светски проблем, мало центара који изводе ову интервенцију јер је потребно високо едуковано особље. Нажалост, некада се чекало и по неколико година јер није било довољно центара, капацитета, а код нас је максимално неколико месеци, чак смо дошли у ситуацију да чекају тек онолико колико је неопходно да ураде неопходне анализе за припрему за болницу“, истиче Томовић.

Ми смо референтни центар за уградњу тоталног вештачког срца за подручје европе, са преко 30 тоталних, рекордери по броу операција у европа, по броју тави процедура, процедура на отвореном срцу, сада електрофиолошких процедура. Ову годину завршавамо са преко 2 500 операција на отвореном срцу, радимо више него сви други заједно, то је важно за наше пацијенете, за скраћење листа чекања“, наводи директор Института за кардиваскуларне болести „Дедиње“, проф. др Милован Бојић.

А да би наставили са радом у најбољим условима, да почне реконструкција „Дедиња 1“ – у првим месецима нове календарске године, нада се директор Дедиња. Најава и обећање надлежних стигло је недавно поводом 45 година Института.

А управо толико година имају и лифтови у старој згради, често се кваре, резервни делови се не производе, па неретко на носилима пребацију пацијенте у нову зграду.