Пост је идеална прилика да детоксикујемо свој организам

Током поста на трпези нема производа животињског меса, млечних производа и јаја. У зимским месецима намирнице животињског порекла имају више масноће што нам даје осећај ситости и топлоте организму, наводи гошћа Јутарњег програма др Верослава Станковић.

„Међутим, и пост може да се потпуно добро организује тако да немамо никаквих последица по наше здравље. Протеине можемо да надокнадимо из рибе или неких махунарки, из орашастих плодова, поврћа, воћа“, напомиње нутриционисткиња.

У току поста пре свега можемо да детоксикујемо организам, истиче она. Четрдесет дана није дуг период тако да генерално пост не би требало лоше да утиче на наш организам, посебно ако се има у виду да правилна исхрана подразумева да током недеље три дана једемо посну храну, два пута недељно рибу и два пута месо.

„Тако да та два дана меса могу да се надокнаде рибом и махунаркама. Четрдесет дана никако неће довести до било каквих последица, односно до мањка протеина јер знамо да је риба пуна свих есенцијалних амино-киселина, да је пасуљ препоручљив у појединим начинима исхране, нарочито у борби против хиперхолестеролемије, понекад и замена за месо. Да коштуњаво воће, осим што има све протеине, има и дијетна влакна, има и витамине и омега-три масне киселине“, објашњава др Станковић.

Пост, у ствари, треба искористити за боље функционисање организма – за регулисање метаболизма угљених хидрата, јутарњег и дневног нивоа шећера у крви, снижавање нивоа холестерола и триглицерида.

Само правилан пост доводи до здравствених предности

Већина људи посну исхрану базира на уљу, маргарину и производима од уља, али како наглашава нутриционисткиња, маргарин би требало избацити из употребе јер садржи трансмасне киселине.

„Што се уља тиче, маслиново уље је оно које би требало да буде доминантно на трпези, од комине за припрему, екстрадевичанско за преливање. То су те мононезасићене масне киселине које иначе у употреби треба да буде око 20 одсто и оне одлично делује на кардиоваскуларни систем“, наглашава др Станковић.

Психолошка глад

Многи се жале да током поста чешће осећају глад и да им се чини да никада нису сити. Гошћа Јутарњег програма сматра да је у питању психолошка глад јер не једемо месо, млеко и млечне производе, па нам се чини да ћемо бити гладни.

„Уколико се уноси довољна количина интегралних житарица које имају сложене угљене хидрате који се дуго задржавају у нашем организму, дају осећај ситости; ако се уноси салате, још увек имамо свеже салате, риба, поврће, можемо да ту ситост надоместимо, односно тај осећај глади, и да напунимо желудац.“

Такође, током поста многи претерају са уносом воћа, нарочито сувог воћа које је богато угљеним хидратима и простим угљеним хидратима, тако да се многима догоди да из поста изађу са неколико килограма вишка.

Нутриционисткиња наглашава да принцип правилне исхране важи и у току поста и подразумева три оброка дневно и једну до две ужине, у зависности од врсте посла и степена физичке активности.

„Уколико имамо један до два оброка, онда стварно гладујемо и онда наш организам пати и онда ће особа уносити пре свега угљене хидрате како би подигла шећер, а онда после тога све што се нађе на трпези или у фрижидеру“, напомиње др Станковић.

Пост на води и главобоље

Део људи током поста храну припрема искључиво на води и дешава се да им то изазива честе главобоље или неке здравствене тегобе.

Пост на води смањује могућност наше физичке активности, напомиње нутриционисткиња, тако да се главобоље јављају услед хипогликемије, пада енергије.

„Те особе би требало да се консултују са лекарима или нутриционистима и да им се избалансира оброк и да им се ако је потребно пропише суплементација“, наглашава др Верослава Станковић на крају гостовања у Јутарњем програму.