Борба за сваку бебу и подршка у очувању репродуктивног здравља

Све чешће се дешава да се до бебе не може без подршке гинеколога, ендокринолога, ембриолога, хематолога и разних других специјалиста. Разлози за проблеме са репродукцијом су разни – од фактора ризика, преко одлагања родитељства, наследних фактора и многобројних болести, кардиоваскуларних и малигних који муче све млађу популацију, оне људе који су у репродуктивном периоду.

Зашто је то тако и како очувати или вратити репродуктивно здравље говори се данас у Београду на Првом конгресу Српске асоцијације за гинеколошку и репродуктивну ендокринологију, са међународним учешћем.

Начелница Центра за онкофертилитет у Гинеколошко-акушерској клиници у Вишеградској, проф. др Катарина Јеремић Стефановић истиче да је у фокусу симпозијума не само очување репродукције, већ и очување читавог психосоматског здравља жене, као и мушкарца.

Подршка и борба за сваку бебу

„Једна од главних тема је очување репродукције, не само са аспекта поштеде и очувања репродуктивних органа од малигних болести, већ и од свих оних прогресивних обољења која могу да наруше репродуктивну функцију раније или касније у животу. Значи, не само малигнитети, већ разна бенигна стања као што су ендометриоза, бенигни тумори тела материце, метаболичке болести, наследне болести“, истакла је професорка Јеремић Стефановић.

Према њеним речима, осим метаболичких болести и наследни канцерсиндроми, наследне мутације могу да доведу не само до настанка малигнитета дојке, јајника и материце – органа који су неопходни за репродукцију, већ и до превременог старења јајника, односно, репродуктивне способности жене и њеног хормонског миљеа.

Одељење за вантелесну оплодњу постоји већ 33 године и прва беба зачета уз помоћ ВТО рођена је 1991. године.

„Прва вантелесна оплодња је урађена на Клиници за гинекологију и акушерство Клиничког центра Србије, која је и домаћин овог великог скупа. Оно што је јединствено је да на Одељењу гинеколошке ендокринологије, где се раде сва та ендокрина испитивања, метаболичка испитивања, диференцијалне дијагнозе. Повезано је са Одељењем за очување фертилитета и онкофертилитет, а ту је и Одељење за вантелесну оплодњу, тако да је читава прича заокружена“, објаснила је проф. Јеремић Стефановић.

О трошку државе омогућено је замрзавање јајних ћелија, сперматозоида и ембриона код свих оних парова који лече малигне болести. На Клиници у Вишеградској је и Банка за репродуктивне ћелије, а вантелесна оплодња, за све оне до 45. године, омогућена уз неограничен број покушаја, а као додатна поршка свима онима који желе да буду родитељи уведена је могућност увоза донираних ћелија.