Да ли је „вантелесна оплодња за корале“ последња нада за спас коралних гребена

Експеримент, који представља глобалну сарадњу између два тима научника који су самостално развили своје иновативне технике за очување корала, има потенцијал да значајно повећа вероватноћу да ће корали поново населити деградиране гребене.

Прва употреба наведене комбинованације техника у циљу опоравка оштећених атола на Малдивима, биће приказана у Би-Би-Сијевој ТВ серији Наша планета која се мења (Our Changing Planet), у којој је један од водитеља природњак Стев Бекшел.

Описана као техника која потенцијално може двести до великих промена, комбинација метода представља наду да постоји начин да се очувају и ревитализују корални гребени који одумиру.

„Корали у свим океанским басенима у свету су под притиском. Прилично велики број корала је збрисан у неким областима гребена. Тако да ћемо имати велике површине слободне за ларве корала, али, будући да је тако много одраслих јединки нестало, ларви је веома мало“, рекао је професор Питер Харисон, еколог специјализован за корале са Универзитета Јужни крст у Аустралији.

Вантелесна оплодња за корале

Професор Харисон је био пионир на пољу методе која би се могла назвати „вантелесна оплодња за корале“. Поступак укључује хватање икре корала отпорних на више температуре након што исплива на површину мора или, алтернативно, околних корала који су успели да избегну такозвано избељивање гребена. Мрежа за хватање коралне млађи конусног је облика и функционише као огроман „корални кондом“.

„Ако узгајате корале отпорније на топлоту који могу да преживе топлотни стрес у лабораторији, ларве тих корала такође имају већу толеранцију на топлоту од ларви других корала“, објашњава професор Харисон.

Гамети, односно репродуктивне ћелије се затим спајају, оплођују и формирају ларве корала у плутајућим „расадницима“, који их штите од предатора и спречавају их да се изгубе у мору.

„Ако не подржимо процес природне селекције фокусирајући се на преживеле, изгубићемо све“, поручује професор.

Ова техника, додао је Харисон, може произвести 100 пута више колонија корала него што би се природно појавило на гребену са истим бројем ларви: „И ми радимо на начинима да то повећамо и до 1.000 пута више“.

Да би привукли ларве да се населе на опустошеном гребену, научници емитују снимке буке риба које су снимљене у близини здравог гребена.

„Урадили смо то и обновили деградиране гребене рибом. Радећи са Питером, први пут смо испробали методу на коралима. То максимално повећава шансу да ларве корала које се испуштају нађу место где ће живети – негде да ће затим обновити станиште гребена“, објаснио је Стив Симпсон, професор биологије мора и глобалних промена на Универзитету у Бристолу.

Професор Симпсон открио је да ларве корала могу да детектују звук у складу са начином на који се длачице на њиховом телу крећу, и тако се могу навести да пливају ка тихом, оболелом гребену.

„То је као да засејемо поље да би ту поново нарасла шума“, навео је Симпсон.

У лабораторији, ларве су посебно биле привучене нискофреквентним гунђањем, грактањем и гласним звуковима које су испуштале врсте риба које љубоморно чувају територију на којој живе, што могу бити услови који би штитили корале које расту на гребену.

„Открили смо да ларве корала чују те звуке као бебе, пре него што изаберу где ће живети до 1.000 година. Изгледају веома једноставно и немају уши или мозак, али корали су вероватно били међу најранијим животињама које су се укључивале у звучни пејзаж коралних гребена и плесале у његовом ритму“, рекао је Симпсон.

Температура угрожава опстанак коралних гребена 

Време истиче за коралне гребене широм планете. Научници су недавно објавили да свет пролази кроз четврто такозвано избељивање корала широм планете од 1998. године, при чему је 54 одсто подручја гребена у светским океанима искусило топлотни стрес довољно висок да претвори шарене корале у беле.

Велики корални гребен у Аустралији претрпео је најгоре избељивање у историји, са око 73 одсто гребена дугог 2.300 километара.

Природњак Стив Бекшел је у почетку сматрао да је идеја да се користи звучни пејзаж ужурбаног гребена како би се привукле ларве корала у огољено подручје блесава.

„Гледати да се то дешава – да гамете однесем у море, пустим им звуке здравог гребена и видим их како активно почну да пливају према њему – то је вероватно нешто најближе тренутку еуреке што ћу икада доживети“, рекао је природњак.

Бекшел се, међутим, плаши да ако глобалне температуре порасту за 2,5 или чак 3 степена Целзијуса, онда су „корални гребени осуђени на пропаст”, без обзира на ове нове технике.

Према његовој оцени, уколико човек буде наставио да нормално послује у смислу антропогених климатских промена, неће бити важно какве све методе научници смишљају и користе јер ће ситуација бити толико лоша да спаса неће бити.

„Тропски корални гребени су на првој линији фронта. Али ако можемо да задржимо нивое повећања температуре широм планете до једног и по степена, онда постоји шанса и тада ће ове методе апсолутно бити део позитивне будућности“, поручио је Бекшел.

Свет се „веома постепено“ буди пред колосалношћу глобалне климатске ванредне ситуације, каже Харисон. У међувремену, он и Симпсон „само покушавају да купе време за корале“.

„Ако можемо да одржимо довољно гребена у животу током наредне две или три неизвесне деценије да бисмо се опоравили, онда имамо гребене за будућност, када клима буде под контролом. Људи кажу да су корални гребени можда први екосистем који бисмо могли да изгубимо, а ја волим да мислим да су, стога, они први екосистем који можемо да сачувамо. Ако су на ивици, а ми можемо спасити коралне гребене, можемо спасити било шта. И постају светло на крају тунела“, поручио је Симпсон.