Оперативним захватом који је први пут изведен у Србији, хирурзи Ургентног центра вратили наду пацијенткињи оболелој од карцинома

Тим лекара Ургентног центра Универзитетског Клиничког центра Србије спасио је живот жени оболелој од карцинома панкреаса, комплексним хируршким захватом. Операција се примењује у малом броју светских центара, а у Србији је изведена први пут.

Најтеже је оставила иза себе, a испред шездесетседмогодишње Миљe Савић је оно због чега није било одсутајања. Kод куће je чекају три ћерке и шесторо унучади.

Опоравак после тешке операције, коју су у Ургентном центру урадили 24. октобра, је ишао добро, и спремна је за одлазак. Кратко ће још бити у Општој болници у Краљеву, а онда са својом породицом.

„Jа сам задовољна, како сам тешко била, и како је ово прва операција на свету, задовољна сам са доктором, и са његовом науком, да се још више учи. Tреба цела Србија да буде задовољан што имамо таквог доктора“, каже Миља Савић из Врњачке Бање.

Ово није прва оваква операција у свету како каже бака Миља, али јесте у Србији. На челу тима хирург – доктор Милош Брацановић.

„ЕплБај операција је операција која се изводи у врло малом броју, а и за светске центре је раритет. Изводи се код пацијената са узнапредовалим карциномом тела панкераса, и који је захватио и главно целијачно стабло, одакле полазе артерије које исхрањују јетру, желудац, слезину и панкреас, и углавном ти пацијенти нису имали даљу перскептиву у лечењу“, објашњава др Брацановић.

„Ми смо уз претходну добру радиолошку процену, коју смо имали са нашом радиолошком службом, и уз једну процену коју смо урадили, имали могућност да сведемо постоперативне компликације на минумим. Онда смо пацијенткињу оперисали, извадили тумор и том операцијом извадили већи део панкреаса, скоро цео желудац, слезину, припадајуће лимфне чворове, и реконструисали целу главну вену, наравно, реконструкцију целог дигестивног тракта, након тога“, додаје др Милош Брацановић, хирург Ургентног центра УКЦ Србије.

Скоро шесточасовна операција изведена је у новој сали Ургентног центра и са насјавременијом опремом и стручњацима, од анестезиолога и радиолога, сестара – и наравно хирурга.

„За ово је потребно доста претходног рада да би се дошло у могућност да се уради овако нешто“, напомиње хирург.

Да унучад једва чека да бака Миља стигне кући, сведоче и позиви док смо били у Ургентном центру, све време је звонио мобилни телефон. А да је и операција успешно прошла, потврђује добар апетит.