Када низак крвни притисак постаје опасан

Како проф. др Небојша Тасић објашњава, хипотензија или низак крвни притисак подразумева да је горњи или систолни притисак испод 90, и доњи или дијастолни притисак испод 60, а да је нормалан притисак 120/80. Постоји доста људи, нарочито жене, који имају од рођења низак крвни притисак.

„У ствари, то је нормалан крвни притисак, то није низак, управо сам рекао да је низак 90 са 60, с тим што оне имају 110 са 70, па повремено падне, поготово у данима менструације, што је нормално, изгуби се одређена количина крви”, рекао је проф. др Тасић, и додао да то није за бригу, а да је притисак испод 90 са 60 проблем, уколико особа има одређене симптоме.

На питање о томе, какве симптоме може имати особа са ниским крвним притиском, професор Тасић одговара:

„Три најважнија симптома која се јављају су вртоглавица, несвестица, и ако је баш низак, врло често, особа има такозвано сужење видног поља, има благо замућен вид.”

Како објашњава, поред ових симптома, постоје још неки симптоми као што су: кратак дах, малаксалост, анемија (малокрвност), када срце споро ради, а низак притисак може бити и симптом смањене функције штитасте жлезде, анксиозности, депресије...

Према његовим речима, после анамнезе, разговора са пацијентом, следи преглед и биохемија, и након дијагнозе почиње лечење. Професор Тасић је говорио и о томе од чега све може да падне крвни притисак:

„Два стања која најчешће радимо, а то је да се туширамо врелом водом. Туширање врелом водом је, апсолутно, велики ризик од пада крвног притиска због знојења, односно дехидратације.“

Проф. др НебојшаТасић истиче да је код старијих људи посебно опасан пад доњег крвног притиска испод неких вредности, на пример, 60, 50 и да се у тим ситуацијама мора кориговати терапија.

„Хипертензија код старих људи је много опаснија, односи највећи број људских живота – доводи до великог броја можданих удара, инфаркта, тако да је хипотензија, углавном ту за почетак, много лакше решива разним врстама интервенција, него што то можемо урадити код хипертензије”, нагласио је проф. др Небојша Тасић.

Колико низак крвни притисак може да буде опасан

„Може бити опасан у условима велике врућине, он баш толико падне, да човек изгуби свест, да се осећа јако лоше, да не може да функционише. У том случају, тој особи треба одмах помоћи, да на најбржи могући начин надокнади течност", објашњава проф. др Тасић.

Два главна органа на која утиче су мозак и срце. Такође, како проф. др Тасић каже, људи са ниским притиском могу да добију тромбове у венама, и то може да доведе до емболије плућа, односно доласка тромба до плућа. Наглашава да људи који су увек имали нормалан крвни притисак, а одједном имају низак крвни притисак, морају да провере због чега је дошло до тога.

Професор Тасић је говорио и о томе како се на здрав начин низак крвни притисак може подићи до оптималних вредности: „Најједноставнији, најквалитетнији и најбржи начин, уколико постоји могућност, јесте попити тањир супе из кесице".

Кардиолог је рекао да је и кафа врло добра за подизање крвног притиска, али не више од две шољице на дан. Како даље наводи, не препоручује газирана пића за подизање крвног притиска, јер заправо не подижу крвни притисак, већ стварају гасове и остале проблеме са варењем.

„Алкохол у малим количинама снижава крвни притисак. Шта значи мала количина? Чашица, две жестоког пића, чаша црног или белог вина, једно пиво... Већа количина алкохола, односно жестина доводи до дехидрираности и то узрокује низак крвни притисак што може да буде фатално, тако да алкохол треба пити у минималним количинама", додаје.

„Физичка активност је увек препоручљива и код људи који имају низак крвни притисак и док ходају, док шетају, 99 одсто њих немају никакав проблем”, каже кардиолог и додаје да се може десити да после физичке активности будемо малаксали, али то је краткотрајно.

Проф. др Небојша Тасић наводи да код жена у менопаузи и пред менопаузу после дугогдишњег сниженог притиска нагло може доћи до хипертензије, односно, високог крвног притиска, што може довести до инфаркта.

Регулација ниског крвног притиска и лекови

За регулацију ниског крвног притиска се ретко прописују лекови, јер се могу лако решити уношењем течности, истиче др Тасић. Пример кад се прописују лекови је код пада притиска при устајању, углавном код старијих људи и код наглих падова притиска.

„Када дође до повременог пада притиска, не треба се секирати, пошто се може решити са лекаром. Када је у питању озбиљнији проблем, уђе се лепо у дијагностику, види се шта је узрок и дође се до решења“, нагласио је проф. др Небојша Тасић.