Први пут приказане промене у мозгу током менструације

Предвођен неуронаучницама Елизабет Ризор и Викторијом Бабенко са Калифорнијског универзитета Санта Барбара, тим истраживача је пратио 30 жена током менструалног циклуса. Детаљно су документовали структурне промене које се дешавају у мозгу како хормонски нивои флуктуирају.

Резултати, који тек треба да буду рецензирани, сугеришу да структурне промене у мозгу током менструације можда нису ограничене искључиво на регионе повезане са менструалним циклусом.

„Ови резултати указују на истовремене промене у људској микроструктури беле масе и дебљини кортекса које се поклапају са хормонским ритмовима вођеним менструалним циклусом", пишу истраживачи и додају: „Снажни ефекти интеракције између мозга и хормона можда нису ограничени на класично познате регионе рецептора хипоталамуса-хипофизе-гонадалне осовине (ХПГ).

Свака здрава жена ће током живота имати око 450 менструација, тако да би било корисно знати што више различитих ефеката које могу имати на функционисање мозга и тела уопште.

Међутим, иако је то нешто што се дешава половини светског становништва током пола живота, истраживања су донекле изостала. Већина истраживања о хормонском ефекту на мозак била је фокусирана на мождану комуникацију током когнитивних задатака, а не на саме мождане структуре.

„Цикличне флуктуације у хормонима испољавају моћне бихевиоралне, структурне и функционалне ефекте кроз деловање на централни нервни систем сисара“, примећују Ризор, Бабенко и њихов тим и наглашавају да се ипак врло мало зна о томе како ове флуктуације мењају структурне чворове и информационе путеве људског мозга.

Утврђено је да се микроструктура беле масе – мреже неуронских влакана које преносе информације између региона сиве масе – мења са хормонским променама, укључујући утицај који носе пубертет, употреба оралне контрацепције, хормонске терапије…

Тим стручњака је обавио снимање уз магнетну резонанцу својих испитаника током три менструалне фазе: менструације, овулације и средње лутеалне. У време сваког од ових скенирања, истраживачи су такође мерили нивое хормона учесника.

Утицај на сиву, белу масу и цереброспиналну течност

Резултати истраживања су показали да се, како хормони флуктуирају, тако се мењају и запремине сиве и беле масе, као и запремина цереброспиналне течности.

Конкретно, непосредно пре овулације, када се повећавају нивои хормони 17 бета-естрадиола и лутеинизирајућег хормона, мозак учесница показао је промене беле масе што сугерише бржи пренос информација.

Фоликул који расте пре овулације, и помаже у стимулацији фоликула јајника, био је повезан са дебљом сивом масом.

Прогестерон, који расте након овулације, био је повезан са повећањем ткива и смањеном запремином цереброспиналне течности.

Шта то значи за рад и утицај мозга са таквим изменама за сада није познато, али истраживање поставља темеље за будуће студије, а можда и разумевање узрока необичних али тешких проблема менталног здравља повезаних са менструацијом.

„Упркос томе што сада немамо извештаје о функционалним последицама или корелацијама структурних промена мозга, наши налази могу имати импликације на хормонске промене у понашању и спознаји", пишу истраживачи.

„Истраживање односа мозга и хормона је неопходно да би се разумело функционисање људског нервног система на дневној бази, током периода транзиције хормона и током целог људског животног века“, истакао је тим научника.