Трансплантација срца спасава главу и подиже квалитет живота

Када се живот једне особе гаси и медицина не може да помогне, може се помоћи другима. Један донор може да значи спас и продужетак најмање пет живота.

Србија има више трансплантација ове године него у претходном периоду, али је то и даље недовољно.

Професор Светозар Путник, директор Кардиохирургије Клиничког центра Србије, на Европски дан донора, истиче да су се ствари помакле, да је у протекла три месеца на клиници урађено пет трансплантација и да је свих пет болесника добро.

„Можемо да кажемо да постоји тренд у коме имамо наду да ћемо имати одговарајући број процедура, бар за оне најугроженије болеснике“, каже др Путник и истиче да се број људи који чекају на трансплантацију срца увећава, те да је на листи чекања више од 60 болесника.

„То је ствар која се мења на дневном нивоу. Неки људи, нажалост, премину чекајући на трансплантацију, а опет са друге стране имате велики прилив болесника из свих крајева наше земље, код неких је питање дана, недеље, када ће се лоше завршити. Имате људе који могу да чекају дуже, чије стање је стабилније, али свакако је њихов квалитет живота такав да они из дана у дан ишчекују када ће им се помоћи“, објашњава др Путник.

На Клиници за кардиологију такви болесници су под сталним лекарским надзором због тешког здравственог стања.

„То су болесници који су, по правилу, на два, три, некада и више лекова који помажу срчану радњу или на некаквом облику механичке потпоре циркулације. Некакве пумпе привремено помажу и мењају, или потпомажу срчани рад. Они не могу да напусте болницу или врло, врло, врло тешко успевате да их опоравите до тог стадијума да могу да напусте болницу. Нажалост, они се брзо враћају и док год не решите проблем трансплантацијом, за њих нема нормалног живота“, нагласио је др Путник.

Тим за трансплантацију је 365 дана у години приправан. Састоји се од преко 50 здравствених професионалаца свих профила. Међу њима су људи који се баве припремом болесника за трансплантацију, кардиолози, анестезиолози који се баве непосредном преоперативном припремом, постоперативним опоравком, људи који су у операционој сали, медицинске сестре, инструментарке, перфузери, сестре на одељењима интензивне неге, општег лечења и на крају, наравно, хирурзи, односно, хируршке екипе.

Ко одабере кардиохирургију мора да буде константно у приправности

Када се појави донор, без обзирa на дневне смене које су се многима од њих завршиле, тим улази у салу да урадите трансплантацију, да болесној особи сачува, спасе живот.

„То тако функционише, клиника мора да ради и остале кардиохируршке процедуре. Највећи део наших процедура су бајпас операције, операције на срчаним залисцима, операције на аорти и друге кардиохируршке процедуре, а трансплантација органа је само најкомплекснији, ја бих рекао, нека врста круне тог тешког посла. Ако се одлучите за кардиохирургију, морате бити спремни на то да сте 24 сата приправни да радите и оно што је редовни преподневни програм, да имате поподне оно што дође као хитно и, наравно, да сте спремни да урадите и трансплантацију“, истакао је др Путник.

За 10 година од почетка трансплантационог програма, урађено је више од 50 трансплантација срца и већина тих људи је добро.

„Имате три тима која могу да се смењују и желимо да на тај начин подигнемо не само квалитет онога што радимо са болесницима, него са друге стране и да потенцијални број процедура увећамо. Спремни смо и надамо се да ћемо доћи до тога да годишње имамо 20 трансплантација или чак и већи број, јер то је апсолутно неопходно за те најболесније људе“, поручио је др Путник.