Да ли нам јесен доноси квалитетнији и дужи сан
Кишно време обично се сматра идеалним за спавање. Да ли промена годишњих доба утиче на квалитет нашег сна објашњава проф. др Драган Хрнчић.
Гост Јутарњег програма, физиолог др Драган Хрнчић, професор Медицинског факултета, напомиње да смо због кише ноћас добро спавали, али да се ипак осећамо поспано.
Промена годишњих доба не погодује увек нашем здравственом стању, као ни спавању, мада последњих година уместо тих прелазних периода имамо нагле промене из изразито топлих у изразито хладно време и обрнуто, додаје професор.
„Промене времена од нас захтевају да се доста нагло прилагодимо променама тих такозваних временских акорда. Заправо, када долази до промена временских прилика не мења се само температура, оно што ми заправо најчешће осетимо и о чему највише говоримо, него се мења и атмосферски притисак и влажност ваздуха и све то заједно чини те временске акорде“, објашњава др Хрнчић.
Неки временски акорди прете нашем спавању, неки не, а нарочито те промене из једних у друге заправо представљају изазов за целокупан организам, за наше ментално и физичко здравље, и тада се јављају потешкоће, нарочито код хроничних болесника који имају проблеме са кардиоваскуларним системом, променама у крвном притиску, главобоље и проблеме са спавањем.
„Нагла промена времена лоша је у смислу много мање количине светлости током дана и више кише, веће влажности, и зато се јавља велики проценат дневне поспаности. Људи се осјећају поспано“, напомиње гост Јутарњег програма.
Млађима је лакше да се прилагоде
Промене времена боље подносе млађе особе. Организам код старијих особа има мање физиолошке резерве за компензацију тих промена.
„Очигледно је да лети спавамо мање, и то је у складу са нашим биолошким и социјалним ритмом који влада лети, и то је сасвим у реду. И у зависности од животне доби, од радног места, ви ћете спавати дуже или краће и ваш организам ће бити на то адаптиран“, напомиње професор.
Према препорукама Америчке асоцијације за проучавање спавања потребно је неких шест до осам сати сна, зато што је познато да недовољно сна, испод минималне границе, представаља фактор ризика за бројна обољења и нема органског система који неће бити погођен хроничним недостатком, односно депривацијом спавања, додаје др Хрнчић.
„Наш имунски систем ће ослабити уколико не спавамо довољно и бићемо подложни различитим инфекцијама. Зато наш организам и када смо прехлађени или када имамо неки грип или било који вирус, а видело се и у ковиду, има потребу за већом количином спавања. Недостатак спавања у дужем периоду умногоме слаби наш имунски систем“, наводи гост Јутарњег програма.
Поподневна дремка
Показало се да тзв. бјути слип, или поподневна дремка, има својих предности и да га заправо треба упражњавати, додаје доктор. Било је ставова да то није толико погодно и да смањује квалитет ноћног сна, међутим показало се да уколико организам осећа потребу за спавањем у том периоду дана и такав биолошки ритам, да свакако треба одремати тридесетак минута.
„Не дуже, јер се показало да је то управо оптимални ниво времена који је потребан да добијемо тзв. ресет или да се заправо вратимо неким свакодневним активностима, јер се потреба за спавањем акумулира и током дана, у зависности од обавеза којима смо изложени“, објашњава професор.
Физичка активност за бољи сан
Уколико се током дана бавимо физичком активношћу сигурно ћемо имати бољи и квалитетнији сан. Међутим, напомиње професор, особе које интензивно тренирају неки спорт, посебно млађе, требало би да избегавају касне вечерње тренинге.
„Са интензивним тренингом треба завршити најкасније два сата од планираног времена за одлазак на спавање“, каже проф. др Драган Хрнчић.
Коментари