Читај ми!

Немамо времена или се плашимо дијагнозе – без изговора за избегавање скрининга

Страх од малигних болести је највећи, и код нас и у Европи. Иако од рака страхујемо – на скрининг не идемо. Најчешће се на превентивне прегледе одазивају у Италији и Португалији, а најмање у Пољској и Србији. То је само један од упозоравајућих података најновијег Штадиног извештаја о здравственим навикама становништва у 16 земаља.

Резултати Извештаја ће бити представљени и надлежнима сваке земље, СЗО и Уједињеним нацијама. „Имам 44 године, и после дуге паузе, поново ћу на такмичење као каратисткиња. Биће и млађих од мене. Морам да урадим све прегледе и да бих се такмичила, али и да би моје осигурање, у случају повреде или опоравка, покрило трошкове“, каже Магали Гинс, генерална директорка Агенције за истраживања.

„Даћу Вам лични пример. Када сам урадио прву колонсокопију, јер у породичној историји имамо рак дебелог црева, доктор ми је рекао – Да ниси дошао сада, за три године не би ни могао да дођеш, јер не би био жив“, изјавио је Петер Голдшмит, генерални директор Штада групе.

Да ли због такмичења, или породичне анамнезе, тек када бисмо сви били мало одговорнији, здравствени картони били би другачији. Овако, записане су дијагнозе које променама лоших навика и редовним контролама можемо да спречимо.

Истраживање је спроведено у марту и априлу, међу 32.000 испитаника од 18 до 99 година. Одговарали су на питања о – превенцији, здравственим навикама, здравственом систему и менталном здрављу.

Највише забрињава то што чак 85 одсто испитаника не иде на редовне прегледе, односно девет од десет Европљана нема одговарајућу превентивну заштиту. 42 одсто испитаника није отишло ни на један преглед, а 43 одсто тек на понеки.

На скрининг за рак дојке, рак тестиса или на рак коже најмање одлазе Пољаци и Срби. Подједнако смо неодговорни - на превентивни преглед у обе земље није отишло 62 одсто испитаних. Оправдања су – немамо времена и плашимо се дијагнозе.

„Заиста смо забринути. Велики број грађана не одлази на прегледе. А редовне анализе су једноставне методе које чувају главу. Висок притисак често не осећате, дијабетес или висок холестерол..И мислите да сте здрави, а нисте. И зато са доносиоцима здравствених политика морамо да разговарамо јер ћемо тако на време открити болест, али и сачувати новац – скупље је лечити него спречити“, додао је Голдшмит.

„Неретко, лекари су недоступни, гужве су, а многи грађани ни не знају шта им је доступно од прегледа. Први корак је да схвате да су лекари ту за њих. После ковида, неопходан нам је дијалог. Зовите своје грађане и нађите начин да дођу до лекара без обзира да ли живе у граду или на селу“, каже Гинсова.

Истраживање показује и да су због економске кризе мања издвајања за здравље. Европљани све редје купују свежу храну, минерале и витамине, а њих 14 одсто је умањило трошкове за лекове.

Код нас, нема страха од несташице лекова, а задовољнији смо здравственим системом. И на крају, оно што највише охрабрује - квалитет менталног здравља је побољшан широм Европе.

У Србији 80 одсто испитаних за своје ментално здравље каже да је добро. Највећи пад задовољства менталним здрављем бележи се у Британији, Португалији и Италији.

понедељак, 17. јун 2024.
21° C

Коментари

Nena
Мамурлук – како преживети дан после
Cigarete
Шта ми се догађа с организмом кад престанем да пушим?
Decija evrovizija
Дечја песма Евровизије
ablacija
Шта је превенција за изненадне болести
Gdjj
Комшије