Универзум Јована Ћирилова на сцени – представа о човеку који је живео за позориште

Представа „Ево, мене више нема, а свет постоји“, по тексту Браниславе Илић, у режији Стевана Бодроже, реализована у копродукцији Пулс театра из Лазаревца и Института за савремену игру, кроз спој документарног и интимног приступа истражује личност Јована Ћирилова.

Театролог, редитељ, песник, драмски писац, путописац, преводилац, позоришни критичар, путник кроз простор и време – Јован Ћирилов – инспирисао је многе, па тако и ауторе представе Ево, мене више нема, а свет постоји назване по колумни, коју је Јован Ћирилов написао са изричитом жељом да буде објављена након његове смрти.

„Ја сам желео да направим емотивну представу. Не само представу која се сећа, а то је велики део ове представе. Ова представа се сећа и подсећа шта је све Јован био, али једна врло емотивна представа о томе ко је био међу нама, кога смо имали и да никада не заборавимо кога смо имали. Ми живимо у времену једног невероватног убрзања у којем постоји само садашњи тренутак и све се заборавља страшно брзо. Јован не сме да буде заборављен“, наглашава редитељ представе Стеван Бодрожа.

Главни задатак био је како описати универзум звани Јован Ћирилов и направити не комеморативну, већ живу представу. Драматург Бранислава Илић, осмислила је концепт у којем троје људи из невладиног сектора, играју их Павле Пекић, Стефан Миликић и Ивана Недељковић, на радионици, током четири дана осмишљавају представу о Јовану Ћирилову.

„Те три потпуно различите особе улазе у разне сукобе, у разне визуре тога шта је код Јована најзначајније у животу. И ми заправо преко њихових свађа, забављања, духовитости… сазнајемо такву једну плејаду људи и богатство чињеница, не само из Јовановог живота, него и из живота те једнем, за уметност и позориште, јако значајне српске епохе“, напомиње глумац. Павле Пекић.

Сећање на Јована Ћирилова чува и архива РТС-а, а у њој и један тренутак у бесконачности, поводом тридесетог Битеф фестивала.

„Ми смо радили у име будућности. Ми смо трагали за авангардом. Трагали за авангардом тога тренутка и трагали за новим позоришним тенденцијама света“, говорио је Јован Ћирилов у септембру 1996. у емисији Сећање на будућност.

Аутори представе кажу да су дуго у Београду тражили простор који ће прихватити ову представу. Дорћол плац је рекао „да“ Јовану Ћирилову. Прва реприза је у Лазаревцу у Пулс театру 9. децембра.