Произвођачи од почетка знали да су „вечне хемикалије“ у њиховим производима штетне

Најмање 21 годину, руководиоци компанија „Дупонт“ – произвођача тефлона, и 3М – произвођача скочгарда –  крили су врло забрињавајуће податке.

У интерним истраживањима, две њихове најзаступљеније хемикалије, назване ПФОС (перфлуорооктан-сулфонат) и ПФОА (перфлуорооктаноична киселина), показале су разне неповољне здравствене последице о којима надлежни органи нису били обавештени.

Само 1998. године, када је против компаније „Дупонт“ поднета тужба због испуштања више од 7.000 тона муља загађеног ПФАС-ом у реку Охајо, први пут су откривени тајни подаци компаније.

Сада само мали део компанијских докумената из „Дупонта“ и 3М, који обухватају период од 1961. до 2006. године, омогућио је истраживачима да саставе хронологију преваре.

Ови документи су првобитно добијени од адвоката Роберта Бајлота, који је добио спор против „Дупонта“ због загађења ПФАС-ом почетком двехиљадитих.

Недавно су ова документа уступили истраживачима на Универзитету Калифорнија у Сан Франциску продуценти истраживачког документарца из 2018. године о „Дупонту“ под називом The Devil We Know.

„Приступ овим документима нам омогућава да видимо шта су произвођачи знали и када, али и како загађивачке индустрије чувају критичне информације о јавном здрављу“, каже Нађа Габер, истраживач јавног здравља на Универзитету Калифорније у то време, која је водила истраживање.

„Ово истраживање је важно да бисмо променили политику и прешли на принцип превентивног, а не реактивног регулисања хемикалија."

Данас се хемијски прописи у Сједињеним Државама обично доносе накнадно и тако угрожавају јавно здравље. Пречесто се прво производе нови материјали, а тек онда се испитује њихова токсичност пошто се појаве на тржишту.

Штетност овог приступа је више него очигледна када се погледа историја „вечних хемикалија“.

ПФАС се називају „вечне хемикалије” јер им треба веома много времена да се разграде. Ова врста хемикалија користи се још од четрдесетих година у посуђу са нелепљивом површином, третману тканина, козметици и амбалажи хране.

Од преко 12.000 познатих варијанти ПФАС-а које су данас доступне, две јасно показују неповољне здравствене последице, укључујући повећан ризик од рака и аномалије код новорођенчади.

Почетком двехиљадитих, ПФОА и ПФОС су коначно повучени из производње у Сједињеним Државама, али до тада су већ били широко распрострањени.

Прво су и „Дупонт“ и 3М тврдили да су ове хемикалије биолошки инертне. Међутим, истраживачко новинарство и правни поступци показују да су лидери индустрије више деценија знали да то није истина.

Интерна документа откривају да је „Дупонт“ још седамдесетих година знао да је ПФОА „високо токсичан“ када се удише и „умерено токсичан" када се уноси  храном.

Још 1961. године, документи показују да је главни токсиколог Тефлона знао да ПФОА „има способност да повећа величину јетре пацова при ниским дозама” и да би „требало руковати с њим ‘с великом пажњом’ и да ‘контакт с кожом треба строго избегавати’.“

Касније, почетком осамдесетих, „Дупонт“ и 3М сазнали су за труднице које су биле изложене ПФАС-у и које су имале побачаје или су родиле децу са урођеним недостацима.

Године 1991. „Дупонт“ је негирао било какве неповољне здравствене ефекте.

Прошло је 30 година од када је инустрија знала последице које изазивају њихови производи до првих научних радова који су повезали дефекте код новорођенчади с ПФАС-ом у научној литератури објављеној у стручним часописима.

До данас, преко 90 одсто трудница у Сједињеним Државама и даље је изложено овим потенцијално штетним хемикалијама.

Чак и при малим траговима, постоји могућност да изазову неповољне здравствене ефекте.

Иако све ПФАС хемикалије не морају бити тако опасне као ПФОА или ПФОС, разумљива је забринутост јавности у вези са потенцијалним здравственим ризицима.

Стратегије које су „Дупонт“ и 3М користили за спречавање истраживања и утицај на важеђе законске прописе, подсећају на оне које су користиле компаније дуванске индустрије, кажу истраживачи.

Ако се нешто не промени, историја се лако може понавити.