Инжењеринг снова – „нека преспава“ може да помогне у решавању загонетних питања

Одавно је познат савет да је „јутро паметније од вечери“. На основу истраживања снова и феномена везаних за снове, испоставило се да у овој изреци можда има више истине него што се раније мислило. Иако су приче о тренуцима просветљења који произлазе из снова бројне, научни докази су дуго остајали недокучиви, пре свега због тешкоћа у систематском утицају на снове.

Нова студија неуролога са Универзитета у Илиноису потврђује могућност утицаја на снове и представља важан корак у подршци теорији да снови током РЕМ фазе сна – фазе брзог покрета очију у којој се може јавити луцидно сањање – могу бити посебно корисни за проналажење креативних решења наших проблема.

Решења загонетки помоћу звукова

Увођењем звукова током спавања, који су подсећали учеснике студије на претходно искуство покушаја решавања одређене загонетке, методом познатом као циљана реактивација меморије (ТМР), научници су успели да подстакну учеснике да сањају више о насумично одабраним нерешеним загонеткама.

Треба напоменути да су звукови пуштани искључиво уз истовремену електрофизиолошку потврду да учесници спавају. Откривено је да је 75 одсто учесника имало снове који су укључивали фрагменте или идеје из нерешених загонетки. Осим тога, загонетке које су се појављивале у сновима чешће су решаване него оне које нису (42 одсто према 17 одсто).

Ово откриће не пружа коначан доказ да сањање одређене загонетке повећава вероватноћу њеног решавања након буђења. Други фактори – као што је радозналост решења – могу подстаћи и сањање и успешно решавање.

Ипак, „инжењеринг снова“ путем ТМР-а представља важан корак напред у разумевању начина на који се снови могу искористити за унапређење способности креативног решавања проблема.

„Многи проблеми у данашњем свету захтевају креативна решења. Сазнајући више о томе како наши мозгови креативно размишљају, како долазе до нових идеја и нових начина размишљања, могли бисмо бити ближе решавању проблема које желимо да решимо, а инжењеринг сна би могао да помогне“, наводе истраживачи.

Како су студијска истраживања изведена

Истраживачи су одабрали 20 особа које су имале искуства са луцидним сновима, стањем свесности да сањању док сањају. По доласку у лабораторију, учесници су покушали да реше неколико проблема у року од три минута (по проблему), при чему је сваки проблем имао посебну звучну пратњу.

Пошто су решења била тешка, већина загонетки је остала нерешена. Затим су истраживачи помоћу полисомнографских снимака мерили физиологију учесника док су спавали током ноћи у лабораторији.

Током периода РЕМ сна, научници су уводили звучне записе из 50 одсто нерешених загонетки, с циљем селективне реактивације ових загонетки. Неколико учесника је извело сигнале договорене пре спавања, као што је серија увлачења-избацивања ваздуха кроз нос, како би показали да су чули звукове и да раде на одговарајућим загонеткама у сну.

Након буђења, учесници су истраживачима причали о својим сновима. Многи снови су укључивали фрагменте или идеје из загонетки, али код 12 од 20 учесника, снови су се чешће односили на специфичне загонетке подстакнуте звучним сигналима. Ови појединци су накнадно чешће долазили до тачног решења реактивираних загонетки у поређењу са осталим загонеткама, повећавајући своју способност решавања проблема са 20 на 40 одсто – што је било значајно.

Аутори студије кажу да је највеће изненађење степен до ког су сигнали утицали на нелуцидне снове. „Чак и без луцидности, један спавач је тражио помоћ од лика из сна за решавање загонетке коју смо сигнализирали. Ови фасцинантни примери показују да спавачи док сањају могу да прате инструкције, а снови могу бити под утицајем звукова током спавања, чак и без луцидности.“

Истраживачи кажу да је следећи корак примена метода циљане реактивације меморије и интерактивног сна код проучавања других функција сна, као што су емоционална регулација и генерализовано учење.

„Надамо се да ће ови налази помоћи да се приближимо чвршћим закључцима о функцијама сна“, кажу аутори. „Ако научници могу дефинитивно рећи да су снови важни за решавање проблема, креативност и емоционалну регулацију, постоји нада да ће људи почети озбиљно да схватају снове као приоритет за ментално здравље и благостање.“