среда, 17.05.2023, 11:24 -> 11:57
Извор: РТС
Запаљенске болести црева у порасту и све више погађају млађу популацију
У свету, са запаљенским болестима црева, живи око 10 милиона људи, а у Србији више од 10 хиљада. Коју поруку шаљу пацијенти и лекари уочи Светског дана запаљенских болести црева?
Како и зашто настају запаљенске болести црева? Да ли се повећава број пацијената, због чега и са којим се проблемима се супчавају оболели објаснили су доц. др Срђан Марковић, гастроенеролог, КБЦ"Звездара" и Љиљан Ђаковић, Удружење за Кронову болест и улцерозни колитис Србије.
„Нама је сваки дан 19. мај јер се стално сусрећемо са разноразним проблемима што се тиче лечења, што се тиче броја пацијената који енормно расте, а све је више деце. Централно збивање одржаће се 20. маја на Златибору у заједници са ендоскопским сестрама. Ове године су теме везане за исхрану пацијената, јер је пуно питања“, истакао је Љиљан Ђаковић.
Како је истакао доц. др Срђан Марковић важно је да лекари пошаљу поруку да су ове болести хроничне и доживотне. Треба подићи свест о овим болестима, а пацијенте треба да охрабримо у свим сегментима живота.
„У данашња времена трудимо се да избегнемо хирургију, да само компликације решавају хирурзи, јер данас иммамо терапију која може да помогне и болест може да се држи под контролом, ако се болест открије на време“, истакао је доктор Марковић.
Истиче да се Кронова болест може да се открије, ако пацијент има болове у стомаку локализован у доњем десном квадранту где се налази слепо црево. Симптоми су крваве столице, дијареје, надутост, хронични бол у стомаку.
„Равномеран је број оболелих међу мушкарцима и женама. Пацијенти су или млађи или старији од 60 година“, истакао је Љиљан.
„Као лекари морамо да будемо опрезни и да искључимо многе факторе ризика, као и генетску основу, велике стресове јер је тада имунолошки одговор у цревима појачан,а у цревима се јављају ранице које су упаљене. Сваки пацијент има индивидуалне симптоме, а у нашој земљи имамо иновативну или биолошку терапију коју дајемо пацијентима према моделима тежине болести“, истакао је доц. др Срђан Марковић, гастроенеролог, КБЦ"Звездара".
Коментари