Обољења срчаних залистака, када срце мора да ради дупло више

Залисци на срцу усмеравају крв и омогућавају да се крв креће у једном правцу, односно да се не враћа у коморе и преткоморе након испумпавања, каже кардиолог Марко Бановић, из Универзитетског клиничког центра Србије.

Бројна су обољења која могу да их погоде, од тога да почну да пуштају крв да се враћа, али и да отежају испумпавање крви из срца.

„Обољења могу бити урођена, последица реуматске грознице и, данас најчешћи облик, дегенеративно обољење. Фактори ризика су артеро склероза, повишен крвни притисак, пушење, масноће у крви и шећер. Бележи се значајан пораст учесталости дегенеративних обољења, што поприма епидемијске размере“, истиче Бановић.

Према његовим речима, урођена обољења се јављају код млађих пацијената, док дегенеративна најчешће код старијих.

Процес дегенеративног обољевања залистака је дуготрајан и може трајати деценијама. Златни стандард откривања проблема на залисцима је ултразвук срца, којим може тачно да се процени стање.

Најчешћи симптом је гушење, јер срце због оболелих залистака мора много брже и јаче да ради да би снабдело тело крвљу.

„То вам је као када имате аутомобил и уместо на 900 обртаја, он мора стално да ради на три или пет хиљада. Сваки мотор, од 'фиће' до 'мерцедеса' ће у неком тренутку да попусти“, објашњава Бановић, наводећи да симптоми могу бити и несвестице, вртоглавице, губици свести, бол у грудима, аритмије.

Ковид као системска болест такође утиче и на срце, тако што наноси штету унутрашњем слоју крвних судова.

Што се лечења тиче, Бановић каже да су залисци пре свега механички проблем и тако се морају решити. Лекови, нажалост, не помажу много.

„Залистак може да се или поправи или замени и то операцијом на отвореном срцу што је могуће мање инвазивно, али и без отварања грудног коша, већ кроз препоне, слично као и када се ставља стент“, истиче Бановић.