Разоткривање тајни седе косе: „Заглављене“ пигментне ћелије криве за све

Застој у развоју утиче на незреле ћелије које би се, иначе, развиле у меланоците који коси дају боју или нијансу, кажу научници Универзитета у Њујорку (NYU) који су проучавали појаву седих длака код мишева, а које имају идентичне ћелије одговорне за нијансу крзна.

Тим америчких стручњака наводи да би рад могао да пружи основу за преокретање процеса којим коса седи.

Према наводима Британског удружења дерматолога, рад на меланоцитима такође може помоћи нашем разумевању и лечењу одређених карцинома и других здравствених стања.

Како коса постаје седа

Наше власи непрестано расту и опадају, то је нормалан циклус који се дешава током живота.

Нова коса расте из фоликула длаке, који се налазе у кожи, где се такође налазе меланоцити који производе пигменте.

И меланоцити стално пропадају и обнављају се. Нове ћелије настају од матичних ћелија и истраживачи верују да су управо те ћелије „заглављене“ у некој међуфази код оних људи чија је коса поседела.
Стручњаци Медицинског центра Лангон (NYU Langone Health) користили су специјалне скенере и лабораторијске технике за проучавање процеса старења ћелија.

Како коса стари, опада, а затим изнова расте, све већи број матичних ћелија меланоцита успорава свој рад.

Матичне ћелије престају да „лутају“ око фоликула и постају фиксиране, због чега не успевају да досегну фазу зрелих меланоцита. Без стварања пигмента, коса постаје сива, бела или сребрна.

„Наша студија доприноси нашем основном разумевању како матичне ћелије меланоцити фарбају косу“, рекао је водећи истраживач студије др Ћи Сун за часопис Nature.

„Ново откривени механизми повећавају могућност да исто фиксно позиционирање матичних ћелија меланоцита може постојати код људи. Ако се то испостави као тачно, представљало би потенцијални пут ка превенцији појаве седе косе или чак ка враћању њене боје“, истакао је др Ћи Сун.

Док неки више воле да префарбају седу косу, други прихватају своје сребрне праменове раширених руку. Неки чак иду корак даље и пре своје природе офарбају косу у сребрну, белу или сиву.

Према писању магазина Гламур, сребрна коса је „пролећни тренд који кул девојке носе“.

„Приметили смо да једна нијанса, постаје посебно тражена. Шкољка-сива (oyster gray) је свеж, бисерни тренд који се појављује широм Инстаграма“, наводи се у чланку.

Један фризер, Лук Хершесон, недавно је рекао за британски Вог: „У једном тренутку било је страшно имати седу косу, али сада не поистовећујемо седу косу са ‘старошћу’. После карантина због пандемије, јавио се осећај слободе – многи нису могли код својих фризера дуго па је седа коса ‘изронила’' силом прилика, али им се на крају промена допала.“

Стручњаци саветују да не чупате седе власи. То неће спречити следећу длаку која буде расла из истог фоликула дa буде бела. Ако уз то оштетите фоликул длаке, може се десити да имате мање косе.

Др Лејла Асфор из Британског удружења дерматолога рекла је за Би-Би-Си да је фарбање косе велики бизнис:

„Пројектовано је да ће глобално тржиште боја за косу достићи вредност од 33,7 милијарди долара до 2030. године. Јасно је да постоји потражња.“

„Што се шире јавности тиче, истраживање би могло бити протумачено као корак ближе проналажењу начина да седим власима вратимо природну боју. Међутим, резултати ове студије на медицинском пољу доносе боље разумевање улога матичних ћелија. На пример, да проникнемо у природу најсмртоноснијег рака коже који лечимо под називом меланом“, објаснила је Лејла Асфор.

Према њеним речима, веза постоји и са здравственим стањем алопеција ареата, где имуни систем напада косу и узрокује њено опадање, а власи када поново порасту понекад побеле.

Такође, једна од примена могла би се наћи код витилига – стања код којег се пацијентима јављају беле мрље на кожи. Научници су покушали хируршки да поставе фоликуле длаке на захваћена подручја коже како би помогли регенерацију боје коже уз помоћ пигмента који се налази у фоликулу длаке.

„Неопходно нам је више истраживања“, наглашава др Асфор.

Др Јусур ал Нуаими, из Британског друштва за косу и нокте, указује на то да је здравље власишта важно за одржавање доброг раста косе на глави, посебно како старимо.

„Недавна студија на мишевима доприноси нашем разумевању самог фоликула длаке, али и механизама рада ћелија које производе пигменте. Већ откривамо више о потенцијалу терапије матичним ћелијама за стања, укључујући губитак косе, а студије као што је ова, са новим открићима о ћелијама које су задужене за боју, могу довести до низа будућих опција лечења за наше пацијенте“, поручио је др Нуаими.